Pomirili krst i petokraku
Nekadašnji đaci i meštani planinskog sela Gorice u Vraneškoj dolini, opština Bijelo Polje, postavili su zaista neobično i nesvakidašnje spomen-obeležje na zid mesne škole i ovekovečili uspomene na dvojicu znamenitih i zaslužnih učitelja, popa Neša Joksimovića, začetnika školstva u ovom zabitom kraju, i Milana - Uča Gluščevića, koji je gotovo pola veka radio u ovoj školi.
Zanimljivo je, inače, da su na spomen-ploči "pomireni" krst i petokraka: zahvalni đaci i meštani su ispoštovali opredeljenja svojih učitelja pa su pored lika popa Neša uklesali krst, a pored lika učitelja Milana petokraku zvezdu, znamenje koje je on poštovao do kraja života.
Popa ubili Turci
Reč je o ljudima koji su, svaki u svom vremenu, nosili baklju prosvetiteljstva i utirali duboki i svetli trag, ne samo u obrazovanju i vaspitanju đaka koji su pohađali ovu školu.
Pop Nešo Joksimović je bio prvi učitelj u Vranešu. On je još daleke 1894. godine, u turskom zemanu, otvorio prvu školu na Goricama. On će 10 godina, uprkos svim problemima, zabranama i opasnostima, okupljati po desetak-petnaest mladića i osim osnovne pismenosti i obrazovanja, učio ih je kako treba ljubiti i čuvati rodnu grudu, kako treba braniti slobodu.
Inicijatori
Inicijativa da se dvojici učitelja postavi spomen-obeležje na školi na Goricama potekla je na četrdesetodnevnom pomenu Milanu - Uči Gluščeviću. Glavni inicijatori i finansijeri ovog poduhvata bili su Momčilo Kojović, Miladin Joksimović i Duška Tomašević, udata Žurić. Oni su i pre dve godine školi na Goricama poklonili kompjuter kako bi pomogli malobrojnim đacima da uz ovo čudo savremene tehnologije lakše stiču osnovna znanja.
Njegova delatnost, naravno, nije promakla turskim silnicima koji su 1904. godine zatvorili i zabranili školu, ali nisu uspeli i da smire popa Neša, bundžiju i nepokora. On će, pored ostalog, biti i jedan od kolovođa takozvane Raonićke bune. Tu misiju je, međutim, glavom platio - skapao je na najstrašnijim mukama, Turci su ga živog odrali...
Proći će potom gotovo 50 godina, i Vraneškom dolinom će progrmeti četiri krvava rata, a školsko zvono na Goricama će se ponovo oglasiti tek 1953. i to u privatnoj kući Novaka i Novice Joksimovića. Prvu prozivku đaka će obaviti mladi učitelj Milan Gluščević. Zahvaljujući entuzijazmu i upornosti ovog čoveka, kojeg su od prvog dana pa sve do smrti (umro je u februaru ove godine u 92. godini života) ljudi iz milošte i poštovanja zvali Učo, i akcijama i dobrovoljnom radu meštana, samo dve godine kasnije je sagrađena nova škola, koja i danas deluje kao područno odeljenje Osmogodišnje škole "Milovan Jelić" iz Pavina Polja.
- Malo je za njega reći da je bio prosvetni radnik - veli Momčilo Kojović, jedan od đaka Milana - Uče Gluščevića, inače unuk Obrada Kojovića koji će tih pedesetih godina prošlog veka pokloniti hektar zemlje da se na njemu podigne škola.
Milan opismenio 45 generacija
- Učo je bio prosvetar u pravom i punom smislu te reči, jedan od onih retkih učitelja koji su više brinuli o selu, školi, o sugrađanima i svojim đacima, nego o svojoj karijeri, ličnim problemima i potrebama. On se imao čime pohvaliti u svojoj učiteljskoj karijeri - i svojim radom, i svojim učenicima i svojim i njihovim postignutim uspesima. Rado je to činio, ali ničiji uspeh nije pripisivao sebi. A opismenio je i u život uputio 45 generacija, iz kojih je stasalo oko 80 ljudi sa višom i visokom školskom spremom, dva doktora nauka (jedan od njegovih đaka je stekao čak tri fakultetske diplome), da se i ne govori o onima koji su pozavršavali srednje, odnosno raznovrsne stručne škole svih profila i svih zanimanja. Ipak, mi njegovi đaci ga posebno pamtimo po njegovom roditeljskom odnosu prema nama. Mi, deca sa sela, često smo u školu dolazili po kiši, po ledu i mećavi, mnogi ne baš dobro obučeni i utopljeni. Imali smo, međutim, sreću da nas u učionici čeka Učo, drugi naš roditelj, vaspitač i pedagog, koji bi nam prvo pored peći ruke ugrejao i osušio nas, pa tek onda učio prvim slovima... I još da kažem samo ovo: nije bilo lako kod Uča biti odličan đak i zato su i njegovi osrednji đaci u daljem školovanju imali velikih uspeha - kaže Kojović.
