Utorak 31. 1. 2023.
Beograd
160
  • Novi Sad
    170
  • Niš
    140
  • Kikinda
    160
  • Kraljevo
    150
  • Kruševac
    150
  • Leskovac
    150
  • Loznica
    140
  • Negotin
    190
  • Ruma
    170
  • Sjenica
    120
  • Vranje
    130
  • Vršac
    140
  • Zlatibor
    140
  • Zrenjanin
    170
0
Nedelja 28.08.2016.
05:00
Čedomir Antić i Nenad Kecmanović A

"Istorija Republike Srpske" (12): Specijalne veze - bez veze

Privredne prilike u Bosni i Hercegovini poslije završetka rata bile su veoma loše. Bruto nacionalni proizvod procjenjivan je na 18 odsto predratnog. Zanimljivo je da je tako bilo u oba entiteta.

A. Čukić
Banjaluka: Jedini od četiri velika grada BiH pripao Republici Srpskoj

Na pet donatorskih konferencija sakupljeno je 5,3 milijarde dolara za obnovu Bosne i Hercegovine. Sredstva su stizala u okviru programa RAP od 1996. do 2002. godine.
Od svih tih milijardi, Republika Srpska je dobila svega 910 miliona, ili 17,7 odsto, i to tek od 1999. godine.

Kako da naručite ovu knjigu

Srpsko-englekso izdanje Istorije Republike Srpske možete poručiti preko internet prezentacije njnjnj.istorijarepublikesrpske.rs ili na telefon +381643231166

Posledice slabosti u visokom školstvu

Prvenstveno zasnovana na poljoprivredi i energetici, privreda Republike Srpske tokom prve decenije 21. vijeka razvijala se brže od privrede Federacije BiH. Tako je sa 3.373.000.000 bruto domaćeg prozvoda u 2000. godini, uprkos svjetskoj ekonomskoj krizi, došla na 8.670.000.000 u 2011. godini! (Autori to ne kažu, ali verovatno misle na KM, konvertibilne marke!)

Udio Republike Srpske u BDP-u Bosne i Hercegovine porastao je sa 28,61 odsto na 34,01 odsto.

Stopa nezaposlenosti je takođe bila nešto niža u Republici Srpskoj nego u Federaciji BiH - 28,5 prema 32,4 odsto u 2006, odnosno 24,5 prema 29,2 odsto u 2011. godini.

Kao posljedica slabijeg razvoja visokog školstva u krajevima Bosne i Hercegovine gdje je srpski narod bio u većini, kao i vjekovnog iseljavanja školovanog kadra u "maticu", udio visokoobrazovanih građana Republike Srpske u ukupnom stanovništvu bio je relativno mali.
Unutar granica Republike Srpske ostao je samo jedan od četiri najvažnija gradska centra - Banjaluka, dok su Sarajevo, Mostar i Tuzla pripali Federaciji BiH.

Srpska - bolji entitet

Mnoga domaća i inostrana predviđanja su ukazivala da će se integracija Bosne i Hercegovine odvijati po "njemačkom modelu" - da će se Republika Srpska "prilepiti" uz Federaciju BIH, kao što se "zaostalija Istočna Njemačka spontano priključila razvijenoj Zapadnoj".
Desilo se, međutim, upravo obrnuto.
Izdašno finansijski podržana sa 4/5 međunarodne pomoći, Federacija BiH ipak nije postala magnet za marginalizovanu Republiku Srpsku.
Naprotiv, Srpska je postala "bolji entitet" upravo zato što je morala više da se osloni na vlastite snage i ograničenu potporu matice, Republike Srbije, koja je i sama bila u ekonomskim nevoljama.

Uspon tek 2007.

Sve to je uticalo da RS dobije manje stranih donacija i direktnih investicija, a dovelo je i do pada priliva u njen budžet, koji je u jednom trenutku, na prelazu 20. u 21. vijek, bio približan budžetu Sarajevskog kantona.

Do promjene je došlo postepeno. Republika Srbija, svakako najvažniji spoljnotrgovinski partner Republike Srpske, u svoju ekonomiju je tokom prve decenije 21. vijeka privukla oko 35 milijardi evra.

Sporazum o specijalnim vezama, predviđen Dejtonskim sporazumom, potpisan je još 1997. godine. Ali, u jeku velike krize u kojoj se nalazio vladajući SDS, kao i Miloševićev režim, ovaj sporazum nije mnogo doprinosio privredi Republike Srpske.

Iako su ga demokratske vlasti poslije 2000. u dva navrata potvrđivale i proširivale, do realnog uspona došlo je tek 2007.

Preduzeća iz Srbije investiraju u RS

Prelomna je bila privatizacija Telekoma Republike Srpske u vrijeme vlada premijera Milorada Dodika i Vojislava Koštunice. "Mtel" je 2007. godine postao preduzeće s velikim udjelom vlasništva "Telekoma" iz Srbije.

Efekat privatizacije je značajno premašio očekivanja, i u budžet Republike Srpske ušlo je više od 600 miliona evra. Veliki broj preduzeća iz Srbije, posebno privatnih, kakvi su farmaceutska kompanija "Hemofarm" i agrarno-trgovinska kompanija "Delta", investirali su u Republiku Srpsku.

Važan korak bio je i početak niza investicija iz Ruske Federacije u oblast energetike, pa je tako 2007. privatizovana Rafinerija nafte u Brodu.

Približno u isto vrijeme , ruski naftni gigant "Zarubežnjeft" privatizovao je fabriku motornih ulja u Modriči.

Uslovi iz EU, kod Rusa zastoj

Uz antidejtonske pritiske sa Zapada i migrantski talas sa Bliskog istoka, Srpsku na jesen očekuju lokalni izbori. Predizborna konfrontacija vladajuće koalicije i SZP već polovinom godine biće u stanju usijanja.

Pri svemu tome socijalno-ekonomska situacija u Srpskoj i dalje je teška. Vlada redovno izmiruje budžetske obaveze na nivou regionalnog prosjeka, ali ostaje problem povoljnih kredita, ino-investicija i novih radnih mjesta.

Ulaganja i krediti iz EU su politički uslovljeni, a iz Rusije su u zastoju zbog pada cijene nafte, blokiranja gradnje gasovoda i rata protiv IDIL-a u Siriji. U Srpskoj je nedavno boravila visoka privredna delegacija iz Kine i izrazila spremnost da u najkraćem roku investira u konkretne infrastrukturne projekte.

Ideja o BIH kao državnoj uniji

U aprilu 2015. vladajući SNSD predložio je donošenje Deklaracije o slobodnoj i samostalnoj Republici Srpskoj. Ovim dokumentom predloženo je konačno formiranje Bosne i Hercegovine kao državne unije. Srpska bi tražila da odluke visokih predstavnika budu dovedene u potpuni sklad sa Ustavom BiH.

Ukoliko nije moguće sporazumno uspostaviti funkcionalni ustav kakav je projektovan Dejtonskim sporazumom, Srpska bi predložila reformu Federacije BiH - stvaranje bošnjačkog i hrvatskog entiteta i uspostavu zajednice tri međunarodno priznate države koje bi potom formirale uniju suverenih država. Ukoliko ne dođe do napretka u sporovođenju ustava i demokratizaciji, Srpska bi za 2018. godinu predložila održavanje referenduma o samostalnosti.

Razvojni fond RS

Priliv sredstava od privatizacije korišćen je za budžetsku stabilizaciju i za formiranje Investiciono-razvojnog fonda Republike Srpske, iz koga je dijelom finansirana izgradnja mnogih objekatau Banjaluci i Istočnom Sarajevu - novih škola, fakulteta, studentskih domova, sportskih dvorana.
 

KRAJ
 

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
bik21. 4. - 21. 5.
Budite promišljeni pred osobom koja vas je zaintrigirala svojom pojavom ili pričom o poslovno finansijskoj saradnji. Konsultujete svoje saradnike, pre nego što donesete neku zvaničnu odluku. Više glava potencijalno može da smisli bolje rešenje. U susretu sa voljenom osobom, trebate uživati u ljubavi.
DNEVNI HOROSKOP
rak22. 6. - 22. 7.
Ukoliko želite dobro da razrešite poslovni nesporazum sa jednom osobom, budite dovoljno efikasni i odlučni. Preduhitrite saradnike koji računaju na vašu neinformisanost o poslovnim prilikama. Važno je da jasno definisete svoje ciljeve. Imate utisak da vaš ljubavni život lagano stagnira i da nije interesantan.
DNEVNI HOROSKOP
vaga24. 9. - 23. 10.
Imate dobro idejno rešenje, ali neko pokušava da ogranici vasu ulogu i uticaj na dalji tok poslovnog dogovora. Nemojte dozvoliti, da se nesporazum negativno odražava na vasu koncentraciju ili da vas neko "ulovi" u svoju zamku. Važno je da se nalazite u pozitivnom okruženju. Pažljivije birajte društvo za grad.
  • 2023 © - vesti online