Cazin novo leglo terora
Vehabijski centar koji će nadjačati famozno leglo vehabija u Gornjoj Maoči, kod Srebrenika, formiran je u mestu Podgredina. To mesto pripada cazinskoj mesnoj zajednici Stijena, a ove informacije proističu iz poverljive dokumentacije bosanskohercegovačkih policijskih agencija.
"U Podgredini se svaki vikend sprovodi obuka, odnosno predavanje za pripadnike vehabijskog pokreta. U tom mestu izgrađen je veći objekat i niz manjih za boravak. U centar može doći u isto vreme veći broj pripadnika tog pokreta", stoji u spisima.
Navodi se da je centar okružen vehabijskim kućama, te da je jedan od vođa vehabija koji je zaposlen u austrijskoj prestonici Beču.
Za mlađe pripadnike vehabijskog pokreta, kako je navedeno, zadužen je dvadesettrogodišnjak iz Cazina, koji živi po šerijatskim običajima.
Uporište ekstremista još od rata
Radikalni islamisti nisu slučajno izabrali Cazin za svoj novi centar. Još od rata devedesetih godina prošlog veka ovde je bilo jedno od najjačih uporišta ekstremnih muslimana, koji se nisu mirili sa činjenicom da su pristalice Fikreta Abdića iz Velike Kladuše želele mir sa Srbima. Sve do potpisivanja Dejtonskog sporazuma u bihaćkom regionu besneo je međumuslimanski rat. Inače, Cazin je za vreme bivše SFRJ bio mesto sa najvećom koncentracijom muslimana.
"On je ispisao svoju mlađu sestru iz državne škole i upisao je u Podgredinu u vehabijski centar kao jedino moguće obrazovanje. U taj centar mogu ući samo 'provereni', jer je uspostavljena samozaštita od prodora obaveštajno-policijskih struktura", stoji u dokumentaciji.
Dok se, dakle, Podgredina nameće kao novo snažno vehabijsko leglo, ni Gornja Maoča ne odustaje od svojih dosadašnjih namera, pa su vehabije iz tog sela poručile da će tražiti od Dragana Mektića, ministra bezbednosti BiH, i vlasti, da im objasne "zbog čega su radikalni i ekstremni", te da im u skladu s tim ponude dokaze za te navode. Mektić uzvraća da selefije nisu partneri zvaničnim institucijama u BiH.
"Mi bismo bili neozbiljni da se na te zahteve osvrćemo. Ko su oni da mi njima dostavljamo dokaze protiv njih? Pa valjda oni treba da dostave dokaze da nisu ekstremni i da ne proizvode ovde nasilni ekstremizam", rekao je Mektić.
Hadžić se nagodio sa Tužilaštvom
Pripadnik selefijskog pokreta Fikret Hadžić iz Kaknja koji je pokušao da se pridruži Islamskoj državi, sklopio je sporazum o priznanju krivice s Tužilaštvom BiH.
Tužilaštvo je saopštilo da se tim sporazumom Hadžić odrekao prava na suđenje, kao i prava na ulaganje žalbe na kaznu koju mu izrekne Sud BiH.
Hadžić je optužen da je kao pripadnik selefijske zajednice u BiH, koja deluje izvan zvaničnih institucija Islamske zajednice u BiH, tokom 2013. i 2014. godine napustio BiH i pokušao da se priključi terorističkoj organizaciji Islamska država na području Sirije i Iraka.
Policijske i bezbednosne agencije u Turskoj sprečile su Hadžića u toj nameri, posle čega je vraćen u BiH.
Ministar bezbednosti BiH osvrnuo se i na izjave vehabija, po kojima će, ukoliko ne budu mogli u džamijama, verske obrede obavljati na parkinzima, te im je poručio da ni to nije dozvoljeno.
"Nije parking mesto za molitve, nego javna površina namenjena za saobraćaj i vozila. Ne mogu oni uzurpirati jednu takvu površinu. Sutra će tražiti da uzurpiraju nešto drugo. Ne može", odbrusio im je Mektić.
Podsetimo, država i Islamska zajednica u BiH već mesecima pokušavaju da se obračunaju s paradžematima u BiH, od kojih se jedan nalazi upravo u Stijeni, kod Cazina, a koji, baš kao ni Gornja Maoča, nije pristao da se integriše u legalne tokove.
