"Četnički sveštenik": Blagosiljao sam oružje mog naroda da ih brani od balija!
Vojislav Čarkić, "četnički sveštenik" pričao je za "Al Džaziru" o blagosiljanju oružja i vojnika tokom devedestih, sahranjivanju, ali i razmeni droge na frontu. Borio se u ratu u Bosni i Hercegovini, a njegova jedinica bila je stacionirana na Grbavici u blizini Sarajeva. Međutim, nije samo borio – krstio je vojnike i vodio službe na njihovim sahranama.
- Morao sam da sahranim ubijene pod snajperskom vatrom. Ponekad bih imao 20 sahrana dnevno. Dosta mi je groblja - kaže on.
Kako dodaje, dok ispija čašicu rakije, "to je bilo vreme gladi kada je samo smrti bilo u izobilju".
- Blagosiljao sam oružje mog naroda da ih brani od balija - ističe Čarkić.
Svedok koji je želeo da ostane anoniman kaže da je Čarkić nakon rata vodio službu na sahranama majke i brata Ratka Mladića, kao i da je Mladić bio prisutan uprskos tome što je u to vreme bio begunac.
Na pitanje o tome Čarkić je odbio da da odgovor. Međutim, o ratu rado priča.
- U ratu i u uniformi bio sam vojnik Hrista, ratnik srpskog naroda, pravi četnik - navodi on, ističući da nema razlike imeđu četnika danas i pre: Odani smo monarhiji i želimo svog kralja nazad.
- Naravno da smo pucali, radili smo to jer su oni pucali na nas. To je rat - dodaje Čarkić.
Pročitajte još:
* 74 mrtvih vojnika JNA leži u Dobrovoljačkoj ulici 24 godine bez istine
Alkohol i droga
U tekstu se nakon toga navodi da je opsada Sarajeva trajala tri i po godine, da je jedna od najdužih u istoriji modernog ratovanja, kao i da je bila teška - i za civile i za vojnike.
- Pili smo dan i noć da izdržimo to užasno vreme. Bilo je i vojnika koji su uzimali heroin. Nisam mogao da verujem da je na prvim linijama fronta postojala čak i razmena droge između naših vojnika i njihovih. Naročito u Sarajevu je konzumacija toga bila visoka. Droga je pakao za vreme mira, ali zamislite za vreme rata - ističe on.
Tu navodi da pre rata nije imao nikakva negativna osećanja prema svojim susedima.
- Pre rata bio sam prijatelj sa imamom. Danas smo i dalje ponekad u kontaktu, ali više nismo prijatelji. Gde god je bila džamija ja bih sagradio crkvu.
Prema njegovim rečima, nikada neće zaboraviti dan kada je na svojim ramenima nosio krst namenjen za crkvu u Grbavici.
- Ne žalim ni za čim u svom životu. Sve je Bog stvorio - kaže on dok podiže tri prsta. Sve što sam uradio ponovio bih. Ali ako me pitate da li imam dušu rekao bih više ne.
