Nejač na živoj lomači
Na mestu gde je pre 74 godine, 27. aprila 1942, bila štala Koje Ristanovića iz sela Osova kod Rogatice i u njoj živa lomača u koju su ustaše iz Crne legije Jure Francetića ubacile 94 srpske dece, žena i staraca iz okolnih sela izdvojenih iz zbega srpskog stanovništva koje je bežalo iz opština Sokolac i Pale prema rijeci Drini i Srbiji, služen je parastos i prislužene su sveće.
U plamenu su tada u najgorim mukama izdahnula 24 člana prodice Ristanović, sedmoro Tomovića, po petoro Lubunića i Zekovića i mnogi drugi.
Milovan Bojat kaže da je na ovom mestu stradalo mnogo članova njegove familije, a svedok ovog užasa bila je i njegova sestra koja je, kao čobanče, čuvala stoku, videla sve, ali je sa još dvoje dece uspela da pobegne i nađe spas preko Drine u Srbiji gde je kasnije i živela.
Reč je o Gojki Bojat Zoranović, koja je pre tri godine napisala knjigu o tome kako je slučajno ostala živa i izbegla ustaški pokolj.
Milovan Bojat priča da niko nije smeo na stratištu, do otadžbinskog rata 1992-1995. godine, onde gde je bila lomača, ni da zapali sveću, pa je ono bilo zaraslo u šikaru i rastinje.
- Sveću mojim nastradalim sam, da se ne bi neko iz vlasti dosetio, palio na groblju u selu Osovu na Zadušnice, ali i na ovaj dan - ispričao je Bojat.
Na spomen-obeležju u Osovu pored imena nastradalih i izgorelih u zapaljenoj štali je i ime, kako tu piše, jedinog svedoka zločina, Perse Zeković Savčić, tada 13-godišnje devojčice koju je iz grupe žena i dece spremnih za nezapamćenu egzekuciju izvukao jedan ustaša i spasao je.
Tek 62 godine nakon ustaškog zločina u Osovu podignuto je spomen-obeležje, ali sva imena nisu mogla na njemu biti upisana jer se nisu ni znala.
Načelnik opštine Rogatica Tomislav Puhalac kaže da je su na ovom mestu neljudi ubili ljude i da je došlo vreme da se o tome i piše i govori, da se prisluže sveće i održi parastos.
- Mnogo je ovakvih mesta u rogatičkom kraju gde su ustaše divljale nad srpskom nejači kao što je i na brdu Crkvinama i u Kadarevom dolu. Mlade generacije se moraju okrenuti budućnosti, ali ne smeju zaboraviti šta se dešavalo njihovim dedovima i pradedovima - dodao je Puhalac.
Ugljenisani u majčinom krilu
Meštanin Risto Rosić priča da su mu njegovi pričali da su kad su stigli na zgarište našli ugljenisane kosture žena u sedećem položaju i dece u njihovom krilu.
- Tačno je da je ovde bila Francetićeva vojska, ali zločinci su bili lokalni muslimani, komšije, koji su se njima pridružili - dodaje Rosić.
U vreme komunističke Jugoslavije vlasti su prikrivale ovaj, kao i niz drugih zločina nad Srbima i o tom događaju se nije pisalo, niti je spominjano u istorijskim spisima, a podataka nema ni u monografiji Rogatice.
