"Neka sam izdajnička drolja, ali braćo Srbi, je*em vam sve po spisku!"

Сљедећег дана 24.маја 1992. у 14 часова муслимански екстремисти и зелене беретке из Козарца и Камичана су напале војну колону на магистралном путу Приједор - Бања Лука а војска је нападнута у мјесту Камичани и посље узвраћеног напада се показало да зелене беретке имају велику количину наоружања те да су се дуго и темељито припремали за рат.

Главни напад и покушај заузимања града Приједора..... Дан је започео нападом на санитетска кола код подвожњака, гдје је возач израњаван из разног пјешадијског оружија,посље узвраћеног ударца муслимански екстремисти су се разбјежали и дан је протекао мирно, до у зору 30. маја 1992. када одпочиње план заузимања града Велика група зелених беретки пребацује се преко ријеке Сане у град и дијели на два дијела. Први дио је остао да контролише комуникацију а друга група је кренула у заузимање радио станице Козарски вијесник како би дезинформацијама довели народ и војску у панику, падом радио станице би пале и двије најјвеће зграде у Приједору које би послужиле као одличан снајперски положај. Напад је заустављен у Партизанској улици гдје је 43. Приједорска моторизована бригада ВРС из Приједора потпуно уништила екстремисте и спречила покушај освајања радио станице. У борби је смртно рањен легендарни мајор Зоран Карлица. Трећа група екстремиста кренула је у освајање зграде општине и станице јавних безбједности, падом ових зграда практично би пао град Приједор. Муслимански екстремисти су ископали ров на свега 50 метара од општине и главне полицијске станице, одакле су тукли митраљезом и пјешадијским оружијем, око 8 часова посље ликвидације митраљезког гнијезда зелених беретки је ВРС кренула у напад у коме су екстремисти разбијени. Четврта група нападача кренула је из Старог града према Пухарској гдје су требали да се споје са екстремистима из Пухарске и Черјека али су заустављени још прије него што су успјели пријећи у Пухарску. Борци Републике Српске су полако али сигурно сламали отпоре разбијених муслиманских екстремиста по улицама. У свим борбама у Приједору и околини је пало 36 спрских бораца а рањено њих 134.

Главни напад и покушај заузимања града Приједора..... Дан је започео нападом на санитетска кола код подвожњака, гдје је возач израњаван из разног пјешадијског оружија,посље узвраћеног ударца муслимански екстремисти су се разбјежали и дан је протекао мирно, до у зору 30. маја 1992. када одпочиње план заузимања града Велика група зелених беретки пребацује се преко ријеке Сане у град и дијели на два дијела. Први дио је остао да контролише комуникацију а друга група је кренула у заузимање радио станице Козарски вијесник како би дезинформацијама довели народ и војску у панику, падом радио станице би пале и двије најјвеће зграде у Приједору које би послужиле као одличан снајперски положај. Напад је заустављен у Партизанској улици гдје је 43. Приједорска моторизована бригада ВРС из Приједора потпуно уништила екстремисте и спречила покушај освајања радио станице. У борби је смртно рањен легендарни мајор Зоран Карлица. Трећа група екстремиста кренула је у освајање зграде општине и станице јавних безбједности, падом ових зграда практично би пао град Приједор. Муслимански екстремисти су ископали ров на свега 50 метара од општине и главне полицијске станице, одакле су тукли митраљезом и пјешадијским оружијем, око 8 часова посље ликвидације митраљезког гнијезда зелених беретки је ВРС кренула у напад у коме су екстремисти разбијени. Четврта група нападача кренула је из Старог града према Пухарској гдје су требали да се споје са екстремистима из Пухарске и Черјека али су заустављени још прије него што су успјели пријећи у Пухарску. Борци Републике Српске су полако али сигурно сламали отпоре разбијених муслиманских екстремиста по улицама. У свим борбама у Приједору и околини је пало 36 спрских бораца а рањено њих 134.