Nova zamka za Republiku Srpsku
Dve decenije od Dejtonskog sporazuma u Evropskom parlamentu biće obeležene rezolucijom na čijoj sadržini se ovih dana intenzivno radi. Svaka poslanička grupa priprema svoju verziju, a očekuje se da konačni predlog pred evropske parlamentarce iznese izvestilac za BiH Kristijan Dan Preda.
I dok većina nastoji da se u tekst rezolucije ubaci zaključak o neophodnosti izmene Dejtona, a u pravcu unitarizacije BiH, srpsku stranu zastupa samo "Evropa nacija i sloboda", koja priprema verziju u kojoj se insistira na punoj primeni Dejtona. Posebno su aktivni poslanici Slobodarske partije Austrije (FPO). Njihov predlog se zasniva na odbrani suvereniteta Republike Srpske i poštovanju međunarodnog prava.
Original nestao
Dejtonski mirovni sporazum potpisan je u Parizu 14. decembra, nakon što je dogovor između predstavnika zaraćenih strana postignut 21. novembra 1995. u vojnoj bazi Rajt Peterson u američkom gradiću Dejton. Tako je nakon tri nedelje pregovaranja čelnika BiH, Hrvatske i tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, uz posredovanje SAD, okončan troipogodišnji rat u BiH. Dan nakon pariskog potpisa, u UN je izglasana Rezolucija 1031, kojom je NATO dobio mandat za primenu vojnog aspekta sporazuma. Zanimljivo je da je 2008. otkriveno da je original sporazuma izgubljen.
Šef delegacije FPO-a u Evropskom parlamentu Harald Vilimski najavljuje da će se o nacrtima rezolucije raspravljati iduće nedelje, a njegova procena je da to neće biti u korist RS.
- Promena Dejtonskog ustava i dalja centralizacija BiH izazvale bi stravične posledice - upozorava za "Vesti" Vilimski.
Visoki predstavnik nameće dekrete
Harald Vilimski objašnjava da je predlog za rezoluciju FPO fokusiran na razvoj BiH tokom 20 godina, posebno na ulogu visokog predstavnika međunarodne zajednice koji, iako nije izabran od građana, nameće zakone i dekrete, što je u suprotnosti sa Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma.
Kritikuje se i to što visoki predstavnik koristi Bonska ovlašćenja bez pravne osnove.
Vilimski kaže da njegova rezolucija apeluje na međunarodnu zajednicu da zaustavi kršenje suvereniteta i podseća na rezoluciju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope 1384 iz juna 2004, u kojoj je jasno navedeno da je takvo ponašanje visokog predstavnika u suprotnosti sa demokratskim principima. U dokumentu se, kako nam je preneo sagovornik "Vesti", poziva i na obustavljanje pokušaja nametanja zajedničkog suda i tužilaštva.
I dok brojevi u EP idu u prilog zagovornicima unitarne BiH, politički analitičar iz Beograda Dragomir Anđelković uveren je da nikakve rezolucije ne mogu da ugroze RS ukoliko su svi srpski činioci jedinstveni u njenoj odbrani.
- Na Zapadu ima nemalo onih koji rade u prilog centralizacije BiH, kako u SAD tako i u evropskim zemljama. Ali, sve to ne znači da BiH preti centralizacija. Ako su Srbi složni u odbrani RS, nikakve rezolucije EP ne mogu da obesmisle Dejton, već to može da se učini jedino preko UN, a u tom slučaju će Rusi uložiti veto - komentariše Anđelković.
Neophodno nacionalno jedinstvo
- Ne treba da nas brine rezolucija Evropskog parlamenta. Ona samo potvrđuje zle namere prema RS. Jer, ključ odbrane RS je u nekoj vrsti nacionalnog konsenzusa svih srpskih političkih partija koje mogu da se svađaju oko svega, osim oko RS. Oko suštinskih pitanja treba da deluju jedinstveno, upravo onako kako su postupili nedavno, zauzimajući jedinstven stav u vezi s osporavanjem Dana državnosti RS - kaže Dragomir Anđelković.
"Dnevni avaz" bio je prilično uzdržan kada je prošle nedelje najavljivao rezoluciju EP. Prema saznanju sarajevskog lista, u radnoj verziji rezolucije se ne pominje opredeljenost EP niti ideja o eventualnoj izmeni dejtonskog okvira. Ipak, navodi list, "to nije isključeno tokom rasprave na zasedanju", koja će biti održana trećeg dana plenarne sednice - 16. decembra.
Da očekivanja bošnjačke strane nisu bez osnova, ukazuje i nastup visoke predstavnice za spoljnu politiku EU Federike Mogerini.
- Ako pogledamo 20 godina unazad, vidimo da je Dejtonski sporazum označio kraj najkrvavijeg rata u Evropi od Drugog svetskog rata. Sporazumi su stabilizovali Bosnu i Hercegovinu i omogućili početak rekonstrukcije i uprkos svim ograničenjima i nedostacima, garantovali su jedinstvo i stabilnost Bosne i Hercegovine u protekle dve decenije. Međutim, Dejtonski sporazum nije večit niti je kao takav potpisan. Pregovarači u Dejtonu su se nadali da će posleratna politika moći da, citiram, "korak po korak ujedini zemlju", a svi znamo da je u ovom pogledu pred nama još uvek mnogo posla - rekla je šefica evropske diplomatije.
Mogerini je ovo izjavila na konferenciji "Evropska budućnost Bosne i Hercegovine - 20 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma", održane prošle sedmice u Evropskom parlamentu. U organizaciji konferencije posebno su se isticala dvojica poslanika iz Hrvatske Tonino Picula i Andrej Plenković.
Na sve ovo treba podsetiti i da su pre dve godine spisku zahteva Vladi u Beogradu Nemci pridodali i onaj o distanciranju od RS i njenog predsednika Milorada Dodika. Podsetimo da je Dejtonskim sporazumom Republika Srpska postala jedan od dva entiteta u BiH, dok drugi čini Federacija BiH. RS obuhvata 49, a Federaciji pripada 51 odsto teritorije.
