"Tuzlanska kolona": Pomen posle 18 godina

Više od stotinu građana i zvaničnika Republike Srpske danas su na Brčanskoj malti u Tuzli, prvi put na mestu zločina, odali pomen vojnicima JNA stradalim u "tuzlanskoj kolini" 15. maja 1992. godine, javili su izvještači Srne.

Na mestu zločina zapaljene su sveće i položene bele ruže, nakon čega je služen verski obred, čime je na miran i dostojanstven način svetu poslata jasna poruka da se na Brčanskoj malti u Tuzli na današnji dan pre 18 godina desio zločin u kome su stradala najmanje 92 pripadnika JNA.

Predsednik Boračke organizacije RS Pantelija Ćurguz izjavio je da je masakr počinjen na vojnicima JNA na Brčanskoj malti u Tuzli 15. maja 1992. godine specifičan po tome što su stradala "golobrada deca" koja su samo htela iz Tuzle da se vrate svojim kućama i majkama, ali da neko nije želeo da prihvati to činjenično stanje, pa je podigao je pušku i bez razloga pucao po njima.

Ćurguz je, posle polaganja venaca i parastosa ubijenim pripadnicima JNA na mestu stradanja na Brčanskoj malti u Tuzli, rekao novinarima da je ovo jedan od prvih masovnih i organizovanih zločina nad "golobradim" vojnicima JNA.

Podsećajući da su pripadnici JNA bili pod zakletvom koja ih je obavezivala da služe državi i narodu, Ćurguz je rekao da su se u Tuzli pojavile neke ekstremne snage koje su pucale u tu decu bez razloga. 

"To je uvelo narode u opšte krvoproliće i stradanje koje toliko godina posle rata ima svoje posledice", rekao je Ćurguz i dodao da će se te posledice još dugo osećati. 

Ćurguz je rekao da će na svim mestima stradanja Srba u Federaciji BiH biti postavljene spomen-ploče koje će trajno upozoravati i opominjati na ratne strahote.

On je rekao novinarima da će na tako "označenim" mestima stradanja porodice moći na miran i dostojanstven način da se okupe, zapale sveće i pomole za duše svojih najmilijih. 

Ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Rade Ristović izjavio je da su zločini, poput ovog u Tuzli, opomena da se u narednom periodu u BiH mora graditi suživot i tolerancija među narodima. On je ocenio da je to jedini izlaz za BiH prema Evropi.

"U narednom periodu očekujemo da suživot naroda, koji su večito živeli na prostorima BiH, podignemo na viši nivo", rekao je novinarima Ristović, koji je prisustvovao parastosu i polaganju venaca na Brčanskoj malti u Tuzli.

On je dodao da se u BiH mora graditi tolerancija i suživot, poštujući jedni druge i živeći na vekovnim prostorima, kako u Tuzli, Banjaluci, Sarajevu, tako i drugim mestima širom BiH.

Pomenu su, osim porodica poginulih i preživelih vojnika, prisustvovali ministar Ristović, rukovodilac Tima za koordinaciju aktivnosti istraživanja ratnih zločina i traženja nestalih lica RS Staša Košarac, predsednik Saveza logoraša RS Branislav Dukić, predsednik Boračke organizacije RS Pantelija Ćurguz, predsednik Skupštine organizacija i udruženja ratnih-vojnih invalida RS Dragislav Mijanović.

Skup, koji su obezbeđivale jake policijske snage Tuzlanskog kantona, prošao je bez bilo kakvih provokacija, a pratilo ga je i nekoliko desetina domaćih i stranih novinara.

Nakon 15-minutnog odavanja pošte na Brčanskoj malti, učesnici skupa su autobusima uz pratnju tuzlanske policije krenuli prema Banj brdu, gde ih je preuzela policija Republike Srpske i dopratila do Bijeljine.

Veliki broj građana Tuzle pratio je prolazak autobusa koji su napuštali grad, a saobraćaj je bio zaustavljen.

U okviru obeležavanja 18. godišnjice, u organizaciji Odbora Vlade RS za njegovanje tradicije oslobodilačkih ratova, u 12h na Spomen-kosturnici na gradskom groblju Pučile u Bijeljini je održan parastos i polaganje cveća.

Na Brčanskoj malti 15. maja 1992. godine poginula su najmanje 92 vojnika, ranjena najmanje 33 pripadnika JNA i uništen veći broj vojnih i sanitetskih vozila. Ovaj datum je do prošle godine obeležavan u Bijeljini, a od ove godine, na inicijativu Tima za koordinaciju aktivnosti istraživanja ratnih zločina i traženje nestalih lica Vlade RS, godišnjice svih stradanja biće obeležavane na mestima stradanja.

Slučaj "tuzlanska kolona" pokrenuo je 1999. godine Savez logoraša Republike Srpske.

Posmrtni ostaci 30 ubijenih vojnika, čiji identitet, uz sve napore nije bilo moguće utvrditi, ekshumirani su iz jedne masovne grobnice u Tuzli i sahranjeni u Bijeljini uz najviše vojne počasti 15. maja 2002. godine u spomen kosturnicu sa velikim mermernim krstom, a na spomen ploči su uklesane reči: "Ova humka mučenika, sveta je kao zemlja srpska". 

Tužilaštvo BiH objavilo je u decembru prošle godine da je prekinulo istragu protiv tadašnjeg gradonačelnika Tuzle Selima Bešlagića i drugih u slučaju "tuzlanska kolona".

 
Šef Posebnog odeljenja za ratne zločine ovog tužilaštva Dejvid Švendiman tada je naveo da je istraga u tom predmetu sprovedena u skladu sa zakonom, te da prikupljeni dokazi ne potkrepljuju optužbe protiv osumnjičenih za zločine nad pripadnicima JNA koji su se povlačili iz Tuzle 15. maja 1992. godine.

 
U Beogradu je za taj zločin na 12 godina osuđen Ilija Jurišić. Prema optužnici, Jurišić je kao visoki starešina MUP-a BiH i dežurni Operativnog štaba Javne bezbjednosti Tuzla, a nakon prijema naredbe za napad od svog pretpostavljenog, svim naoružanim jedinicama bošnjačko-hrvatske strane izdao naredbu za napad na kolonu JNA koja se 15. maja 1992. mirno povlačila iz tog grada.

Haški tribunal je u slučaju "tuzlanska kolona" za četiri osobe dao oznaku "A", što znači da je na osnovu dostavljenih dokaza utvrđeno da postoji krivično delo ratnog zločina i dovoljno dokaza da se te osobe procesuiraju.