Dan kad je i krv gorela
U maju Srbi u BiH obeležavaju godišnjice brutalnih zločina nad vojnicima JNA koji su se u maju 1992. povlačili iz kasarni u Sarajevu i Tuzli.
Kao i u slučaju "Dobrovoljačka", tako i porodice žrtava i preživeli iz "Tuzlanske kolone" svake godine bezuspešno traže pravdu.
Danas će u Tuzli i Bijeljini biti obeleženo 23 godine od ubistva 59 i ranjavanja 44 vojnika JNA u Tuzli. Predviđena je mirna šetnja Brčanskom maltom u Tuzli gde se sve dogodilo 15. maja 1992. godine. Biće položeno cveće i održan verski pomen, a zatim će na groblju Pučile u Bijeljini biti održan parastos i položeni venci.
Slavko Novaković iz Bijeljine jedan je od preživelih iz "tuzlanske kolone" koji svake godine u maju ponovo preživljava tragediju. On podseća da je komanda JNA postigla sporazum s opštinskim vlastima u Tuzli o mirnom napuštanju grada.
- Međutim, kolonu su iz zasede napali pripadnici Patriotske lige, "zelenih beretki" i jedinica Teritorijalne odbrane BiH. Odgovornost za ovaj napad snose tadašnje vlasti opštine Tuzla, koje su garantovale bezbedan izlazak JNA iz grada, a u pravosuđu BiH ne postoji niko ko bi mogao ili želeo da procesuira ovaj zločin - kaže Novaković.
Uoči obeležavanja godišnjice zločina u Tuzli, u Bijeljini je promovisana knjiga "I krv je gorela", u kojoj je autor Radovan Kecojević opisao lična iskustva o masakru nad vojnicima JNA.
- Mučki, kukavički i bedno, iz zasede su likvidirane dve čete mladosti - kazao je Kecojević.
Promena nadležnosti
Predsednik Centra za istraživanje rata i ratnih zločina RS Milorad Kojić tvrdi da će uputiti zahtev za izmenu zakonskih propisa kako bi se omogućilo da slučajevi koje Tužilaštvo BiH ne procesuira budu prosleđeni pravosudnim institucijama Srpske.
- Očigledno je da Tužilaštvo BiH nema nameru da procesuira najsloženije predmete ratnih zločina nad Srbima. A konkretni primeri su "Tuzlanska kolona" i "Dobrovoljačka ulica" - podsetio je Kojić.
