Žrtve vape za pravdom
Oko 200 učesnika pomena za žrtve brutalnog ratnog zločina u Tuzlanskoj koloni prošetalo je juče Brčanskom maltom, delom Tuzle na kome je 15. maja 1992. godine stradalo oko 200 vojnika JNA prilikom mirnog povlačenja iz kasarne u tom gradu. Uz velike mere bezbednosti, cela ceremonija protekla je mirno i bez incidenata.
Učesnici pomena, praćeni pogledima velikog broja Tuzlaka koji su se našli na ulicama, nosili su bele ruže i zapaljene sveće, a događaj su pratile brojne novinarske ekipe iz oba dela BiH. Ovo je treći put da se stradanje vojnika JNA u Tuzlanskoj koloni obeležava na mestu gde su, posle sklopljenog dogovora o povlačenju iz kasarne, napadnuti iz zasede. Tom prilikom poginulo je 59 vojnika, a oko 150 ih je ranjeno ili zarobljeno. Za ovaj zločin koji je direktno prenosila lokalna televizija niko nikada nije odgovarao, a Tužilaštvo BiH je pre više od godinu dana obustavilo istragu o celom slučaju.
I to je ono što najviše boli porodice žrtava i neposredne učesnike događaja. Jedan od njih, Slavko Novaković, kaže da bivši gradonačelnik Tuzle Selim Bešlagić i druga lica koja su učestvovala u ovom zločinu nad nedužnim ljudima treba da budu procesuirani.
- Nadam se da će pravda jednog dana pobediti. Sa Selimom Bešlagićem bilo je dogovoreno da se kolona mirno povuče, ali je ona mučki napadnuta i poginuli su nedužni ljudi - rekao je Novaković.
Za pravdu se zalaže i ministar rada i boračko-invalidske zaštite RS Petar Đokić. On ističe da vlasti Srpske neće prestati da tragaju za pravdom sve dok odgovorni za napad na kolonu vojnika JNA ne budu procesuirani.
- Znaju se imena onih koji su nosioci organizacije ovog podmuklog napada i vlasti RS žele da se pravda dovede do kraja. Ono što ovim skupom želimo istaknuti jeste da smo veoma razočarani što pravosuđe u BiH i Haški tribunal nisu procesuirali odgovorne za ovaj ratni zločin. Srpska se neće umiriti u traganju za pravdom - rekao je Đokić.
Predsednik Boračke organizacije RS Pantelija Ćurguz tvrdi da je u Tuzli 15. maja 1992. godine počinjen zločin nad zločinima, kao i nešto ranije u Sarajevu, Sijekovcu i Kupresu.
- Evo, 20 godina posle toga, niko nije procesuiran, još niko nije odgovarao za smrt golobradih mladića koji su samo hteli da iz ovog grada odu kućama i roditeljima koji su ih poslali da izvrše obavezu prema državi - zaključio je Ćurguz.
Pravosudni inžinjering
Predsednik Republičke organizacije porodica zarobljenih, poginulih i nestalih Nedeljko Mitrović kaže da je na sceni pravosudni inženjering jer je neshvatljivo da niko nije kažnjen za očigledan zločin počinjen u Tuzli.
|
Ostao bez nogu, bubrega i desnog oka
Slavko Novaković, koji živi u Bijeljini, tog 15. maja je ranjen, a danas je ogorčen, pre svega na Tužilaštvo BiH, ali i ono u Beogradu što zločin nije procesuiran.
- Bio sam u središtu pakla. Na nas je pucano sa svih strana. U Tuzlanskoj koloni sam izrešetan i sada sam stoprocentni invalid prve kategorije. Ostao sam bez leve noge koja mi je izvađena iz kuka, desne noge do kolena, bez bubrega i desnog oka - ispričao je Novaković.
On se prilikom povlačenja vojnika nalazio u vojnom kamionu, popularnoj stopedesetki, zajedno sa još dvojicom drugova. Muslimani su, i pored dogovora o mirnom povlačenju JNA, odmah zapucali iz svih oružja.
- Istovremeno je spiker gradske televizije u direktnom prenosu oduševljeno prizivao što više mrtvih vojnika JNA. Naš kamion je bio prvo vozilo na koje je otvorena vatra u koloni. Zapucali su na nas iz Remontnog zavoda Transservis i iz bolnice. Prvi metak prošao je kroz vrata kamiona, iz podruma jedne od zgrada. U kamionu su bili vozač, do njega moj kolega Radojica Ilić i ja. Sreća u nesreći je što smo Radojica i ja pokupili sve metke, dok vozača nije pogodio nijedan, tako da je on uspeo da izvuče kamion i nas trojicu iz tog pakla - ispričao je Novaković.
