Muslimani slave ubistvo 59 vojnika
Uz jake mere obezbeđenja, mirnom šetnjom, polaganjem cveća i paljenjem sveća, uz kratak verski pomen na Brčanskoj malti u Tuzli, a zatim i komemorativnim skupom u Bijeljini kod Spomen kosturnice u kojoj je sahranjeno 25 ubijenih vojnika, obeležena je 24. godišnjica stradanja 59 pripadnika JNA u Tuzlanskoj koloni.
U napadu na 92. motorizovanu brigadu JNA, koja se 1992. mirno povlačila iz kasarne učestvovalo je oko 3.000 pripadnika Patriotske lige i MUP BiH pod kontrolom muslimana, što je direktno prenosila lokalna televizija.
Pročitajte još:
* 74 mrtvih vojnika JNA leži u Dobrovoljačkoj ulici 24 godine bez istine
Jedan od prvih, ali i najsvirepijih zločina na prostoru bivše SFRJ imao je za epilog i 44 ranjenih, ali ovaj slučaj nikada nije bio predmet interesovanja Haškog tribunala. Jedini optuženi, Ilija Jurišić, prvostepeno je osuđen na 12 godina zatvora, a marta ove godine je pravosnažno odlukom Apelacionog suda u Beogradu oslobođen krivice zbog nedostatka dokaza.
Predsednik Saveza logoraša RS Branislav Dukić kaže da je obimnu dokumentaciju od nekoliko desetina hiljada stranica o ratnom zločinima, uključujući i u Tuzli, dostavio Haškom tužilaštvu, Tužilaštvu za ratne zločine Srbije, ali i Državnom tužilaštvu Hrvatske.
- Svi su me lepo primili i obećali da će pogledati dokaze. Međutim, niko ništa nije preduzeo da se barem neki zločin nad Srbima procesuira. Zato i ne treba da čudi što me je na 12. godišnjicu masakra u Tuzli jurilo 3.000 ostrašćenih muslimana samo zato što sam hteo da na mestu pogibije vojnika JNA položim cveće i zapalim sveće. I danas bi se isto ponovilo da nije bilo jakog policijskog obezbeđenja. To je valjda ta spremnost muslimana na suočavanje sa prošlošću i pomirenje sa Srbima - ističe Dukić.
Predsednik Boračke organizacije RS general Milomir Savčić upozorava da se oslobađajuća presuda Jurišiću tumači kao da zločina nad vojnicima JNA nije ni bilo.
Srpska pre svega
Branislav Dukić kaže da je dobra stvar mitinga koje su za vikend održale i stranke pozicije i opozicije u Banjaluci, činjenica da su obe strane pokazale da će po svaku cenu braniti integritet Srpske.
- Ukoliko izuzmemo političke razlike, svi su pokazali da neće dozvoliti cepanje Srpske, ni da joj se otme i najmanji deo - ocenjuje Dukić.
- Dan uoči godišnjice, u Tuzli je organizovan okrugli sto na temu "Značaj bitke na Brčanskoj malti za odbranu BiH". Umesto da se taj zločin nazove pravim imenom, kukavičkim, podlim činom, muslimani ga slave i proučavaju kao vojničku bitku. Šta je vojničko u tome što su vojnicima pucali u leđa dok su se povlačili iz kasarne i posle ih overavali po putu - ogorčeno podseća Savčić.
Pomoć od haških advokata
Savčić ističe da je jako opasno dozvoliti da se ne rasvetli potpuna istina o ovom i drugim događajima iz rata u BiH.
- Najbolje rešenje bi bilo da se advokati koji su učestvovali u Haškim procesima aktivnije uključe u pisanje optužnica i suđenja za zločine počinjene nad Srbima. Oni su u Hagu stekli ogromno iskustvo i mogli bi da doprinesu da se istina više ne tumači na različite načine - zaključuje Savčić.
Bili smo glineni golubovi
U Tuzlanskoj koloni bio je i Miodrag Vukmirica. On je tog dana ranjen i zadobio je ozbiljne opekotine, a danas živi u Beogradu. Posle napada je zarobljen, pa je 25 dana proveo u bolnici, a sledećih 35 u zatvoru posle čega je razmenjen.
Bio je u vidno obeleženom bolničkom pincgaueru kada je prvi deo kolone pušten da prođe, a onda otvorena vatra.
- Da je armija nešto htela, mogla je kao i narednog dana kada se aerodrom selio, da podigne avione i da zapreti. Mogli smo i da idemo peške, a ne da budemo kao glineni golubovi u vozilima. Ja sam imao sreću što me je zarobio komandant civilne policije i videvši da sam redovan vojnik rekao da me ostave, pa su mi stanari zgrade ukazali pomoć. I javio sam se telefonom kući da znaju da sam živ. Naravno, da nisam rekao da sam ranjen, ali sam znao da će do njih stizati različite informacije - ispričao je Vukmirica.
