Rusi "slabi" na đetiće: U Crnu Goru i dalje šalju milione
Ukupan priliv stranih direktnih investicija u Crnu Goru za šest meseci ove godine iznosio je 222 miliona evra.
Najviše novca u Crnu Goru stiglo je iz Ruske Federacije i to 35 miliona evra, zatim sledi Holandija sa 30 miliona, dok je na trećem mestu Srbija sa poslatih skoro 17 miliona u Crnu Goru, pišu Vikend novine, prenosi CDM.
Kao i prethodnih godina, strane investicije su stizale iz država koje važe za poreske rajeve i koje su poznate po nemogućnosti provere bankarskih računa.
Pročitajte još:
* Srbija i Rusija koče Crnoj Gori put u NATO
* Blago Crnoj Gori dok ima Srba i Rusa
* Tenzije sa Srbijom i Slovenijom zbog nervoze Hrvata
* Vučić najsiromašniji šef države u regionu
* Sporne granice od Vardara pa do Triglava
* Rusi poručili đetićima: Ako nećete nas, nećete dobiti ni naše pare
Kada je u pitanju prvo mesto po prilivu stranih direktnih investicija u Crnoj Gori situacija se ne menja već godinama. Ruska Federacija je ubedljivo prva. Prema poslednjim podacima Centralne banke Crne Gore, od ukupnog iznosa investicija, najviše novca iz Rusije je uloženo u nepokretnosti (27 milina evra), dok je šest miliona iznosio interkompanijski dug. Najmanje novca iz Rusije (1,3 miliona eura) investirano je u domaća preduzeća i banke.
Na drugom mestu sa poslatih 30,6 miliona evra u Crnu Goru nalazi se Holandija. Iz te države na interkompanijski dug otišlo je 29,3 miliona dok je nešto više od milion evra uloženo u domaće banke i kompanije. Kada su u pitanju investicije u oblast nepokretnosti u Crnoj Gori, Holandija je uložila svega 10.780 evra.
Prvi put na trećem mestu se našla Srbija. Srbija je susedima za šest meseci ove godine poslali 16,8 miliona evra, a najveći deo novca je uložen u intekompanijski dug i domaća preduzeća i banke. U nepokretnosti u Crnoj Gori, Srbija je investirala više od četiri miliona evra.
Kada su u pitanju države bivše Jugoslavije, Srbija je ubedljivo na prvom mestu. Ostale zemlje koje su nekada činile jednu državu su znatno manje novca poslale u 2015. godini nego ranije. Iz Bosne i Hercegovine u Crnu Goru je za pola godine stiglo 9,3 miliona evra, od čega je šest miliona investirano u banke i domaće kompanije, a svega 375.000 evra iznosio je priliv po osnovu interkompanijskog duga.
Iako je prošlih godina ubedljivo najviše novca od svih država bivše Jugoslavije slala Slovenija, ove godine je priliv minijaturan. Iz ove države u Crnu Goru se slilo milion i po evra, a od čega je pola miliona otišlo na interkompanijski dug, a ostatak je iskorišćen za ulaganja u domaća preduzeća i bankarski sektor.
Priliv iz Hrvatske je iznosio 250.000 evra. Od tog iznosa Hrvati su skoro 129.000 evra investirali u nepokretnosti, a 116.000 u interkompanijski dug.
Zanimljivo za prvih šest meseci ove godine, shodno podacima Centralne banke, Makedonija je uložila manje od 100.000
