"Na ovim žrtvama su muslimanski režiseri snimali filmove i prikazivali ih kao žrtve koje su pobili Srbi"
U Kukavicama kod Rogatice 1992. godine dogodio se strašan zločin, kada su pripadnici muslimanskih snaga iz zasede ubili 26 i ranili 80 srpskih civila, koji su autobusima odlazili iz Goražda.
Vozač autobusa koji je ranjen u ovoj koloni Ranko Ikonić kaže za Srnu da ni posle 23 godine ovaj zločin ne može da zastari. On ističe da su prevoženi civili - žene, deca i stariji ljudi, te da nije bilo nijednog vojnika među 120 putnika.
Pročitajte još:
* "Orićeva vojska pokušala da zatre Srbe u Srebrenici. Samo na današnji dan zaklali 69"
Prema Ikonićevim rečima, u autobusu je ubijeno 14 putnika, a ranjeno 60.
- Ja sam među prvima ranjen u obe noge, ali sam uspeo da autobusom na felnama dođem do Rogatice. To je bila teška situacija koja se sada ne može rečima objasniti - ističe Ikonić.
On naglašava da je u autobusu tog 27. avgusta 1992. godine stradalo dvoje dece od po 12 godina, da je ubijena starica od 86, a ranjena su deca od po tri, četiri, pet i šest godina.
- To je bila katastrofa, klasična "sačekuša" koja je odrađena profesionalno - seća se Ikonić.
Ikonić je na Sudu BiH izjavio da to ne može biti slučajnost. U koloni je gorelo više automobila, a na putu je bilo kamenja - što je jedan od klasičnih znakova zasede.
Mada advokati optuženih smatraju da je to bio "vojni cilj", Ikonić pita kako je moguće da su vojni cilj deca od pet i 12 godina, kao i starica od 86 godina.
Tela ubijenih bila na asfaltu mesec dana
Jedan od preživelih Srba iz kolone Veljko Lasica kaže da preživeli obeležavaju svoj drugi rođendan, te da je bilo vrlo teško izaći iz tog pakla.
- Na ovim žrtvama muslimanski režiseri gradili su karijere, snimali filmove i prikazivali ih kao žrtve koje su pobili Srbi - navodi Lasica.
Žrtve su ležale više od mesec dana na ovom asfaltu. Međunarodne humanitarne organizacije i konvoji su prolazili, niko nije hteo da ih skloni. Pomerili su ih samo toliko koliko je dovoljno da bi mogli da nastave put prema Goraždu.
Napokon, posle dugo vremena, porodice poginulih, preživeli u koloni i prijatelji odvažili su se i našli snage da pokupe mrtve.
Pronašao sam svoje dete bez oka na partizanskom groblju
Svedoci kažu da znaju ko su napadači i njihova imena i ističu da je važno prikazati zločine i njihove počinioce. Međutim, ovaj zločin se minimizira, uz opravdanje da se navodno radilo o vojnoj koloni.
Milomiru Matoviću je u koloni u Kukavicama poginuo sin Dalibor, dečak od 11 godina.
- Ostao sam u Goraždu da branim ognjište od muslimanskih džihadista. Svoje dete našao sam na partizanskom groblju u blizini jedne kasarne - nije imao oko, a tu sam video i dva trupa bez glave - svedoči Matović.
Dragiša Andrić, predsednik Regionalnog udruženja logoraša iz Višegrada, navodi da je u Goraždu i okolnim selima ubijeno više od 250 srpskih civila, a mnogi od njih prošli su kroz strašne muke u logorima.
U logoru Mujovića Polje zarobljeno je više od 50 Srba, od kojih su samo dvojica preživela. Ništa bolje se nije desilo ni u logoru Štamparija u Vitkovićima, kao ni u bivšoj zgradi ZOIL-a i u zatvoru Policijske stanice.
Od 159 nestalih srpskih civila, njihove porodice još traže njih 90.
Zbog goraždanskih logora u kojima su stradali Srbi, u Sudu BiH podignuta je optužnica.
