"Ukidanje ćirilice podelilo Vukovar"
Ukidanjem dvojezičnih tabli, vukovarska vlast se distancirala od većine svojih građana i podelila je ovaj grad ne samo po nacionalnoj osnovi. Sada ima i pripadnika većinskog naroda građana Vukovara koji su protiv odluke da se potpuno zabrani ćirilica i srpski jezik. Rekao bih da je sadašnja podela na one koji su protiv ovakve odluke, u koje spadaju Srbi i deo većinskog stanovništva, i one koji opravdavaju ovu odluku vukovarskih vlasti, rekao je za "Vesti" Dragan Crnogorac, potpredsednik SSDS-a i saborski zastupnik.
Sa zakašnjenjem se oglasio i portparol Evropske komisije Kristijan Vigand koji je uveren da će Hrvatska poštovati nacionalne i međunarodne obaveze o zaštiti nacionalnih manjina. Koliko mu verujete?
- EU i Evropska komisija moraju da odreaguju i to svi dobro znaju, ali prve njihove izjave mnogima nisu posve jasne. Svi očekuju konkretan odgovor Evrope, ali je jasno vidljivo da ovim porukama oni još daju prostora aktuelnoj državnoj vlasti da reši problemm samostalno. Ako do toga ne dođe, pretpostavljam da ćemo čuti predstavnike EK, ali sledeći put se neće oglašavati portparol, verujte mi.
Kakav rasplet očekujete?
- Pozitivan svakako, samo je pitanje da li će to biti pre ili posle parlamentarnih izbora u Hrvatskoj koji se očekuju krajem godine.
Hrvatski ministar uprave Arsen Bauk kaže da će se razmotriti mogućnost da se naloži "neposredna primena zakona"?
- Ministar Bauk zna da je i to jedna od realnih mogućnosti, ali verovatno u ovom trenutku ne može sa sigurnošću reći da li će to Vlada Hrvatske i učiniti zato što političke odluke donosi premijer Zoran Milanović, predsednik SDP-a.
Izjavili ste i da je SSDS-a imala predlog da se ovaj problem reši i bila spremna na kompromis. Ukratko, šta ste predlagali, a vlasti Vukovara nisu prihvatile? Da li je ta ideja sada izvodljiva?
- Ako mi ne popustimo, ko će? Svakako da se i od nas očekivalo da ne isterujemo mak na konac. Mi smo uvek bili za razumevanje, ali morate da znate da, ma kakav predlog da je došao s naše strane, on bi bio odbijen jer ljudi koji su sada na vlasti u Vukovaru apsolutno su isključivi i za njih nema prihvatanja dugih predloga. Dakle, u pogledu nalaženja najboljeg mogućeg rešenja mi smo uvek spremni i otvoreni za razgovor. Naš predlog je bio da se svesno naše pravo na jezik i pismo izostavi na svim obeležjima stradanja Hrvata u poslednjem ratu i eventualno na drugim mestima koja su izgrađena u ovakvu ili sličnu svrhu, što je po našem mišljenju i zahtevao Ustavni sud. Po nama, ovakav predlog je apsolutno u duhu tolerancije i on je dakako provodljiv.
U Hrvatskoj raste nacionalizam
U Hrvatskoj je vidljiv porast nacionalizma. Da li će obeležavanje Dana oslobođenja 18. novembra drastično pogoršati situaciju u Vukovaru?
- Kao što sam rekao, činjenica da se održavaju parlamentarni izbori svakako će uticati na sva dešavanja u Hrvatskoj u narednom periodu. To će se odraziti i na 18. novembar, samo nam još ostaje da vidimo kako će najjače stranke izrežirati taj događaj. Za Srbe taj dan će proteći kao i dosad, održavanjem sećanja na poginule pripadnike naše zajednice i polaganjem venaca na našim mestima sećanja. S druge strane, pitanje je da li će stranke hrvatske provinijencije proceniti da im dodatno podizanje nacionalizma daje šanse za bolji izborni rezultat.
Srbi navikli na ovakve situacije
Pojavila se informacija da Srbi iz Vukovara nisu "preopterećeni" odlukom vlasti u Vukovaru?
- Srbi su već navikli na ovakve situacije. Znamo da se mnogi pitaju šta tera Srbe da žive u Vukovaru u takvim uslovima, ali nemojte zaboraviti da mi živimo na svojoj dedovini i našim vekovnim ognjištima. Posle svega što smo preživeli, poručujemo da nam ne može niko oduzeti naše ljudsko dostojanstvo i nacionalni identitet.
