Srbi u Vukovaru zabrinuti: Nepoželjna samo ćirilica, ili i mi?
Dan pošto su gradske vlasti Vukovara usvojile izmene i dopune Statuta grada kojima je ukinuta dvojezičnost u tom gradu, predstavnici srpske zajednice su zabrinuti i u dilemi koliko je ta odluka u funkciji predstojećih izbora u Hrvatskoj, a koliko poruka Srbima da su, uz ćirilicu, i oni nepoželjni.
Politički organizovani Srbi, u okviru Samostalne srpske demokratske stranke (SDSS), već danas su reagovali. Zamenik gradonačelnika Srđan Milaković kaže da se najpre očekuje da reaguje Veće srpske nacionalne manjine, koje treba da podnese predlog Ministarstvu uprave da izmenjeni statut stavi van snage, a ministarstvo je dužno da reaguje u roku od 30 dana. Posle toga treba da bude postavljeno pitanje ustavnosti, rekao je Milaković odgovarajući na pitanje šta će biti naredni korak SDSS-a.
- Stranka će delovati putem političkih predstavnika kod domaćih institucija, diplomatskih predstavništava i međunarodnih organizacija, a od zvaničnog Zagreba očekujemo reakciju kako zakon i nalaže, ništa više od toga - rekao je Milanković.
Potpredsednik SDSS-a i saborski zastupnik Dragan Crnogorac kaže da je usvajanjem odluke o izmeni gradskog statuta prekršen niz međunarodnih i domaćih instrumenata i normi i da je to u potpunosti neprihvatljivo.
- Odluka gradskih vlasti Vukovara je alarm ne samo za tu stranku, već i za čitav srpski korpus i državu u celini - rekao je Crnogorac i dodao da je ova odluka u suprotnosti sa onim o čemu se raspravljalo u Saboru.
Povećanje napetosti
Upitan kako reaguju građani srpske nacionalnosti na odluku o izmeni Statuta, Crnogorac kaže da su oni zabrinuti i da se osećaju nelagodno u ovoj situaciji.
- Ako neko ne želi nečiji jezik i pismo onda je pitanje koliko želi predstavnike tog naroda - rekao je on.
Prema rečima Crnogorca, ova odluka će povećati napetost koja postoji od poslednjeg popisa, odnosno od objavljivanja rezultata tog popisa 2012. kada se i pokazalo da u Vukovaru živi više od jedne trećine Srba, što je uslov za pravo na ravnopravnu uotrebu jezika i pisma.
Na pitanje da li je izmena statuta bila stvarna potreba ili pitanje politike, Crnogorac je odgovorio: - Ako već imamo ćirilicu na fasadama muzeja i u obdaništima, pitanje je što se ne bi našla i u službenoj upotrebi.
Dodao je da je ovde reč o identitetu i da se Srbi pitaju da li su poželjni posle ovakve odluke.
Korak unazad
Povodom odluke srpskog ministarstva spoljnih poslova da uputi protestnu notu i odnosa Beograda i Zagreba posle ove odluke, Crnogorac ističe da se nada da će dve zemlje uspostaviti konstruktivnu komunikaciju u cilju rešavanja spornih pitanja. Upozorava, međutim, da će tenzije biti veće u direktnoj komunikaciji predstavnika dva naroda, nego između zvaničnog Beograda i Zagreba.
Predsednik Kluba većnika u Gradskom veću Dejan Drakulić je takođe ocenio da je unošenje izmena i dopuna statuta korak unazad u odnosu na 2009. Prema njegovim rečima, jedino gde je zadržano pravo na sprsko pismo je korespondencija gradskih većnika, ali i tu postoje ograničenja.
