Teroriste šalju komšiji u dvorište
Makedonske vojne i policijske bezbednosne službe su u stanju pojačane pripravnosti zbog učestalih obaveštajnih informacija da se u severnim i zapadnim pograničnim regionima zemlje mogu očekivati terorističke akcije, piše skopski dobro obavešteni portal Ćirilica.
U vezi sa motivima mogućih terorističkih napada postoji nekoliko pretpostavki. Jedna je da deo militantnih struktura na Kosovu i Makedoniji želi osvetu za akciju u Kumanovu, u kojoj je najmanje 10 njihovih pripadnika ubijeno. Drugi motiv je da se eliminišu opasni svedoci koji mogu da obezbede ključne dokaze protiv bivših lidera OVK, koji se sada nalaze na visokim političkim pozicijama u kosovskim institucijama.
Treća i najopasnija pretpostavka je da su najavljene paravojne aktivnosti u Makedoniji deo šireg plana radikalnih militanata Islamske države čija su meta sada postale zemlje bivše Jugoslavije, ali i Evropa.
Imajući u vidu tu najopasniju pretnju, stručnjaci upozoravaju da Srbiji, Crnoj Gori, BiH i Makedoniji nedostaje zajedničko telo koje bi pratilo delovanje potencijalnih ekstremista, što sada nije slučaj.
Internet i indoktrinacija
Društveni mediji, na prvom mestu internet, imaju izuzetno značajnu ulogu, kako u procesu radikalizacije i indoktrinacije pojedinaca tako i u samom organizovanju i vrbovanju zainteresovanih za odlazak na ratište u Siriji. Tako se na brži i jednostavniji način ostvaruju željeni efekti, koji se u krajnjoj liniji odnose na regrutovanje novih pristalica i potencijalnih boraca za potrebe terorističkih organizacija, navodi MUP.
Tako je, na primer, crnogorska policija proterala krajem prošle nedelje četvoricu vehabija od kojih dvojicu u Srbiju. Tamošnji mediji prenose da je reč o preventivnim merama za sprečavanje terorističkih napada i regrutovanja crnogorskih državljana za odlazak na strana ratišta. Identitet proteranih vehabija iz Crne Gore nije saopšten.
Nisu imali lična dokumenta niti prijavljen boravak, pa su posle bezbednosnih provera proterani.
Milan Mijalkovski, profesor u penziji sa Fakulteta bezbednosti, smatra da treba da postoji telo koje bi bilo centar gde će se dnevno razmenjivati operativna saznanja o džihadistima, njihovom kretanju, njihovim namerama.
- U tom slučaju neće se dogoditi ovo što se desilo sada u Crnoj Gori - uhapsili, pa proterali. Njegovim proterivanjem u drugu državu problem nije rešen, on je nagrađen i sada tamo nastavlja ono što je ciljao - kaže Mijalkovski.
Srpski specijalci na granici
Kao moguće lokacije za terorističke akcije u Makedoniji pominju se lipkovsko-kumanovski kraj, a ukazuje se i na sumnjivo kretanje u rejonu izolovanog pograničnog sela Tanuševci na granici s Kosovom, odakle su počeli prvi napadi albanske paravojske tokom oružanog sukoba s makedonskim snagama bezbednosti 2001. godine. Prema obaveštajnim podacima, oko sela Lipkovo i Tanuševci uočeno je učestalo kretanje naoružanih paravojnih grupa, a spominje se da tamo funkcionišu i pravi vojni kampovi u kojima militanti borave i održavaju obuku.
U Makedoniji navode da su zbog opasnosti od izbijanja novih sukoba blizu granice pripadnici specijalnih snaga Srbije raspoređeni duž južne srpske granice.
Neki raniji slučajevi s ovih prostora pokazuju da se za vrbovanje osoba za odlazak na ratišta u Siriju koriste i legalno registrovana udruženja koja organizuju predavanja, tribine i seminare. Novac se prikuplja među istomišljenicima u zemlji i inostranstvu.
Milan Mijalkovski kaže da je činjenica da oni nemaju nikakav problem s finansiranjem.
- Oni krenu u Tursku, tamo postoji punkt koji ih prihvata i obezbeđuje do sirijske granice, znači funkcioniše, za sve to treba novac - kaže Mijalkovski.
Do sada je više od 30 srpskih državljana otputovalo u Siriju ili Irak kako bi se pridružili terorističkim grupama, podaci su srpske policije. Spisak srpskih državljana na ratištima u Siriji i Iraku nije potpun jer se procenjuje da su mnogi otputovali iz drugih zemalja gde su bili na privremenom radu ili školovanju.
U MUP-u kažu da do ratišta stižu ili kopnenim putem preko Bugarske i Turske, ili avionom do Istanbula, a u jednom slučaju i preko Egipta.
Od prošle godine u krivični zakon Srbije uvedena su dva nova krivična dela - učestvovanje u ratu u stranoj državi i organizovanje učestvovanja u ratu u stranoj državi. Za ta dela zaprećene su kazne od šest meseci do 10 godina zatvora.
Pred Specijalnim sudom u toku je postupak protiv pet osoba optuženih za terorističko udruživanje.
