Kosovo regrutni centar džihadista
Nedaleko od jezera Badrovac, gde su pre nedelju dana uhapšena petorica muškaraca osumnjičena za terorizam, policija Kosova pronašla je dve torbe s oružjem, eksplozivom, crnim uniformama i pismom na arapskom jeziku. Badovac, odnosno Gračaničko jezero, vodom snabdeva više od pola Prištine, Gračanicu i okolna sela u kojima žive Srbi. Mnogi su sa zabrinutošću reagovali na ovu vest.
- Jako smo uplašeni nakon svih ovih dešavanja oko Badovca. Rušenjem brane nestala bi celokupna srpska enklava na centralnom Kosovu - kaže Dejan Jovanović iz Preoca.
Dvojica od petorice uhapšenih pripadnici su terorističke grupe Islamska država, i tokom 2013. i 2014. godine bili su u ratnoj zoni u Siriji. Kosovska policija krivično goni više od 130 osoba povezanih sa terorističkim grupama, regrutovanjem, podsticanjem i finansiranjem pojedinaca da se priključe terorističkim organizacijama.
Terorističke NVO
Od 2000. godine na Kosovu je zabeleženo delovanje više islamskih nevladinih organizacija problematičnog karaktera. Među njima je i kuvajtsko Društvo za oživljavanje islamskog nasleđa koje je 2002. stavljeno na listu terorističkih organizacija. Špend Kursani kaže da je krajnje diskutabilno stavljanje nevladinih organizacija na listu terorističkih.
Do sada je uhapšeno više od 80 osumnjičenih iz Prištine, Peći, Gnjilana, Uroševca, Prizrena i Kosovske Mitrovice (samo u jednoj akciji čak 50 osoba). Analize pokazuju da 60 odsto nije zadržano iza rešetaka.
Prištinski političari, pojedini mediji i analitičari doskora su priključivanje Albanaca sa KiM terorističkim organizacijama nazivali "srpskom podmetačinom".
Veliko otrežnjenje usledilo je nakon snimka Lavdrima Muhadžerija (25), sunitskog džihadiste iz Kačanika, kako odseca glavu jednom 19-godišnjaku.
I zvanični podaci ukazuju da najviše boraca dobrovoljno odlazi u Irak i Siriju upravo sa Kosova - čak 232 osobe su do sada otišle.
Na Kosovu su podeljeni oko uzroka koji navode velik broj mladih da se priključuju terorističkim grupama. Jedni uzroke vide u ogromnom siromaštvu, a drugi da je prvenstveno reč o "ispiranju mozga" kome pribegavaju oni koji ih pozivaju da ratuju u ime boga.
U izveštaju Špenda Kursanija "Učešće dobrovoljaca sa Kosova na ratištima u Siriji i Iraku - uzroci i posledice", on navodi da na tu masovnost utiču ideologija koja privlači mlade, siromašni obrazovni sistem Kosova i nespremnost porodica da prihvate religioznost svojih članova.
Pročitajte još:
* Kosovo u pripravnosti: Islamisti pred vratima
Kursani je, nedavno, predstavljajući izveštaj u Beogradu, govorio i o sistemu vrbovanja, istakavši da je "većina ljudi regrutovana posredstvom interneta, gde su i podvrgnuti ispiranju mozga". On smara da kosovske vlasti ovaj problem ne rešavaju na pravi način. U izveštaju koji je finansirala američka ambasada na Kosovu, on preporučuje da bi trebalo izbegavati hapšenje, zatvaranje i slanje ljudi na sud onih koji su učestvovali u ratu u Siriji, već da ih treba "rehabilitovati i reintegrisati".
Kako navodi, iza Kosova, po broju osoba koje su se priključile teorističkim organizacijama u odnosu na broj stanovnika, nalaze se BiH, potom Belgija, Albanija i Danska.
Iz Kline u smrt
Oko 20 porodica sa Kosova, a među njima i one sa decom, od početka godine otišlo je u Siriju i Irak da bi se priključile terorističkoj organizaciji Islamska država, piše prištinski list "Zeri". Reporteri lista posetili su nekoliko njih, među ostalima i porodicu Hasani iz Kline iz koje je 10 članova otišlo početkom godine u Siriju, a u kući je ostala samo baka s najmlađim članom porodice. Jedini njen odgovor bio je "išli su u ime Alaha da ratuju". Nedugo po odlasku u Siriju, jedan od trojice braće Ekrem Hasani je poginuo, a ne zna se sudbina njegove žene i dece. Njihova kuća se nalazi u selu Grabanica u opštini Klina, u veoma siromašnom delu. Nijedan od trojice sinova koji su otišli u Siriju nije bio zaposlen pre odlaska.
