Bosansko pravosuđe štiti zločince
Na posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srpske, kako predlaže predsednik RS Milorad Dodik, treba raspravljati o raspisivanju referenduma o radu tužilaštva i suda BiH. Tako vlasti RS nisu odustale od održavanja referenduma, temi koja je ponovo na dnevnom redu.
Razloga je, kako kažu, mnogo, a kap koja je prelila čašu je odluka tužilaštva BiH da ne zatraži pritvor za Nasera Orića, koji je krajem prošle nedelje iz Švajcarske izručen BiH. Predmet "Orić" je samo jedan od brojnih koji bode oči Srbima i kojim se ponižavaju pravo i pravda u BiH.
Pročitajte još:
* Slučaj Orić: Bošnjački političari - najbolji jataci
* Dodik: Zapadni ambasadori pokušavaju da upravljaju Balkanom
Dodik je naglasio da slučaj Orića pokazuje da su u BiH nametnuti sud i tužilaštvo da bi progonili srpske vojnike i oficire, a da puštaju one zločince za koje svi znaju da su počinili stravična ubistva i zlostavljanja, a čiji su zločini dokumentovani.
Podsetimo, pre dve godine Dodik je takođe pretio istim referendumom, ali ta priča je zaustavljena nakon što je u Banjaluku stigla Ketrin Ešton, tadašnji evropski komesar za spoljnu politiku i bezbednost.
Rezultat tog njenog poteza bio je otvaranje takozvanog strukturalnog dijaloga o pravosuđu u BiH, što je proces koji u protekle dve godine nije doneo nikakve rezultate. Pravosudni organi BiH nastavili su po starom i očigledno rade na tome da sudskim presudama kroje istoriju.
- Ako je tužilaštvo u BiH spremno da ignoriše zločine nad Srbima, a brani zločince koji su činili zločine nad Srbima, to nam sigurno ne treba - tvrdi Dodik.
Dalji razvoj situacije biće poznat u narednih nekoliko dana. U opoziciji, međutim ne veruju da će doći do referenduma. Šef SDS-a Mladen Bosić izjavio je da od Dodika, koji ima skupštinsku većinu za donošenje odluke o referendumu, očekuje da objasni građanima šta će se desiti nakon tog referenduma, ako ga i bude.
- Koji je sledeći korak? Na koji način misli da vrati nadležnosti na nivo RS i da li to znači korak ka raskidanju i poništavaju Dejtonskog sporazuma, koji bi neprijatelji RS mogli veoma dobro iskoristiti protiv njenih interesa - rekao je Bosić za BN televiziju.
Prijava sedam godina u fioci
Zamenik direktora Granične policije BiH Zijad Srabović osumnjičen je za ratne zločine nad srpskim civilima u Lukavcu 1992. godine, ali tužilaštvo BiH već sedam godina izbegava procesuiranje i zataškava slučaj, pišu bosanski mediji.
Agencija za istrage i zaštitu BiH podnela je januara 2008. godine tužilaštvu BiH izveštaj o počinjenom krivičnom telu ratnog zločina protiv Srabovića, koji je tada bio načelnik policije Tuzlanskog kantona. Međutim, slučaj protiv Srabovića i još četiri osobe se od tada nalazi u tužilačkim ladicama.
Sačuvati srpske ratne komandante
Predsednik Udruženja Veterani Republike Srpske Duško Vukotić ocenio je da srpski političari treba da čuvaju svoje ratne komandante kako to čine političari iz Sarajeva, štiteći rukovodstvo Armije BiH, što su pokazali i u slučaju izručenja Nasera Orića, ratnog komandanta Srebrenice.
Vukotić je izjavio i da je ovo idealna prilika da svi srpsku rukovodioci u Sarajevu i Banjaluci više ne daju nijednog pripadnika VRS ni u jedan zatvor i kazamat.
Kako se saznaje, Sipa je izveštaj podnela protiv Srabovića koji je u toku rata bio pomoćnik načelnika za bezbednost Teritorijalne odbrane Lukavac, Seada Hasanhodžića, ratnog načelnika opštine Lukavac, Refika Morankića, vođe paravojne grupe koja se zvala Fikina jedinica, komandira Vojne policije Seada Osmanovića i Ševalije Tanića, komandanta brigade HVO.
Oni su osumnjičeni po komandnoj odgovornosti za ratne zločine u Lukavcu tokom 1992. godine, kad je ubijeno pet, a maltretirano i zlostavljano dvadesetak civila srpske nacionalnosti. U međuvremenu su Hasanhodžić i Osmanović preminuli, dok istraga protiv ostale trojice tapka u mestu jer tužilaštvo BiH uporno izbegava da ih procesuira.
