Hrvatski sabor: Silovani Srbi nisu žrtve!
Poslanici hrvatskog Sabora su gotovo jednoglasno, uz samo tri suzdržana srpska glasa, izglasali Zakon o pravima žrtava seksualnog nasilja iz Domovinskog rata.
On je skrojen do najsitnijeg detalja onako kako ga je mesecima zagovarala desnica u Hrvatskoj. Po tom zakonu, žrtve seksualnog nasilja hrvatske nacionalnosti moći će svoje stradanje dokazati mimo suda, i to 20 godina posle završetka rata! Sleduje im jednokratna naknada od 20.000 evra, zdravstvena zaštita i doživotna mesečna primanja od oko 400 evra.
Zakonom, međutim, nisu obuhvaćeni identični zločini nad srpskim žrtvama, iako su neki bili dokazani u sudskom procesu kao što su bili slučajevi seksualnog zlostavljanja u splitskoj Lori, šibenskim Kulinama i zagrebačkom Kerestincu, a koji pokazuju da je seksualno zlostavljanje civila i ratnih zarobljenika u hrvatskim vojnim zatvorima bilo vrlo raširena praksa.
Upravo presude za Loru i Kerestinec najbolje govore da mučiteljima srpskih civila njihovi zločini nisu bili prepreka za sticanje državnih odlikovanja i boračkih penzija. Zločinci iz Lore i Kerestinca odavno primaju visoke penzije, baš kao i oni iz šibenskih Kulina, Lore 2 i Lore 3, koji tek čekaju sudski rasplet.
Opisala strahote
Rajka Majkić iz Siska je na suđenju za zločine u Kerestincu opisala strahote kroz koje je prošla.
- U Kerestincu su me više puta silovale nepoznate osobe u civilu, a to je naređivala osoba zvana Doktor. Mučena sam i udarana u maloj crnoj sobi, morala sam pokazivati dojke za koje su pretili da će ih odseći, stavljana mi je vreća na glavu, sistematski sam priključivana na struju, a sećam se da smo morali plesati u hodniku, mi žene obnaženih grudi, a muškarci obnaženih genitalija - svedočila je Rajka Majkić.
Iz prve presude za slučaj Kerestinec sudski je verifikovano da su upravo različiti oblici seksualnog zlostavljanja bili omiljeni način ponižavanja srpskih civila, među kojima je bilo deset žena obuhvaćenih tim predmetom. Jedna od tih žena dovedena je trudna u Kerestinec, ali je od posledica zlostavljanja pobacila.
Svi ti Srbi hapšeni su po hrvatskim gradovima pod optužbama da su "saradnici i pomagači neprijateljima". Osim što su premlaćivani i mučeni strujom, terali su ih da se skidaju i plešu goli, da imaju međusobne seksualne odnose, žene su silovane, a muškarci terani da se samozadovoljavaju pred zatvorenicama i da oralno zadovoljavaju druge muškarce.
Još je stotine takvih prijavljenih slučajeva silovanja i seksualnog mučenja srpskih civila izvan tih spomenutih lokacija koji su se dogodili početkom i krajem rata, nakon operacije "Oluja", a tamne brojke uvek su daleko veće. Za razliku od hrvatskih žrtava, koje su spomenutim zakonom ohrabrene da istupe sa svojim stradanjima i dobiju obeštećenja, srpske su žrtve dobile nedvosmislenu poruku da ćute.
