Koliko Hrvati mrze Srbe: "Ubi Srbina" više nego ikada!
Tamara Opačić (29), aktivistkinja i novinarka iz Zadra, radnica Srpskog nacionalnog veća (SNV) i srpskog nedeljnika Novosti, koja je diplomirala novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu, autorka je studije "Nasilje i nesnošljivost prema Srbima u 2014.", u kojoj je nabrojala sve žrtve fizičkih i verbalnih napada, grafite, ispade i drugo vezano za Srbe u Hrvatskoj.
Nasilje nad hrvatskim Srbima eskalira. To pokazuju podaci koje je sakupila aktivistkinja i novinarka Tamara Opačić, radnica Srpskog nacionalnog veća (SNV) i srpskog nedeljnika Novosti.
Ona je, nabrojavanjem slučaja verbalnog, a na žalost i fizičkog nasilja, došla do podataka prema kojima je samo tokom prošle godine zabeležen niz slučajeva govora mržnje prema pripadnicima srpske nacionalne manjine.
Problem je što je samo u pet meseci ove godine zabeleženo više slučajeva nego tokom cele 2014, koja se smatra kriznom. SNV beleži slučajeve premlaćivanja ljudi samo zato što su, kao povratnici, pripadnici srpske manjine, prenosi Jutarnji.hr.
- Uvek je to tako kada HDZ pokušava da se domogne vlasti. Retorika je uvek ista. Svedoci smo toga da se svaki put uoči izbora na kojima ta stranka pokušava da ostvari poziciju događa sve više napada na pripadnike srpske nacionalne manjine - govori Opačić.
"Vukovar nikad neće biti BYKOBAP"
Njena studija, koju je finansirao SNV, nazvana je “Nasilje i nesnošljivost prema Srbima u 2014.” i poslata je na niz najvažnijih adresa u zemlji i svetu. Primile su je sve političke stranke u zemlji, sve državne institucije, svi odbori Hrvatskog sabora, Veće Evrope, Evropska komisija i OESS. Priznaje da je pomalo frustrirajuće to što na izveštaj niko nije reagovao. A podaci su zabrinjavajući.
- Od ulaska Hrvatske u EU, broj slučajeva napada na Srbe raste. Dok je Hrvatska učestvovala u pretpristupnim pregovorima s EU, to područje se koliko-toliko kontrolisalo. Evropa je posedovala kontrolne mehanizme koji bi, da su se aktivirali, blokirali hrvatski put prema evropskim integracijama. No, ulaskom u EU to više nije tako. Danas postoje vrlo dobri antidiskriminacijski zakoni. Hrvatska je čak među agilnijim zemljama potpisnicama različitih antidiskriminacijskih konvencija. Zakoni su, dakle, doneseni. Problem je, jedino, to što se oni uopšte ne poštuju i niko ne vodi računa o njima - kaže Opačić.
Ona kaže da srpska manjina primećuje kako se godinama ponavlja isti scenario. Problem u Hrvatskoj počeo je da eskalira kada je, kako ona kaže, počela primena Ustavnog zakona o upotrebi dvopismenih ploča na područjima u kojima živi velik broj pripadnika srpske manjine.
Iako je javnost uglavnom informisana o slučajevima u Vukovaru (koji, kako poručuju grafiti, nikad neće biti BYKOBAP), Opačić tvrdi da se napadi na manjinu događaju i u urbanim sredinama, iako su u ruralnim delovima, a posebno područjima od posebne državne važnosti, češći i brutalniji.
- Prošle godine premlaćena je starica od 80 godina. Povratnica. Pretučena je samo zato što je Srpkinja. Imamo tokom 2014. pet zabeleženih slučajeva fizičkog napada. Jedan dečak je morao da se preseli iz Donjeg Lapca u Korenicu samo zato što više nije mogao da ide u srednju školu u kojoj su ga konstantno napadali zbog nacionalnosti. U drugom slučaju razredni u jednom srednjoškolskom razredu smenjen je jer nije hteo da zaštiti učenika koji je izložen stalnom maltretiranju jer je Srbin. To se dogodilo tek nakon što smo poslali prijavu nadležnom Ministarstvu obrazovanja. Mislili smo da je 2014. godina katastrofalna, a onda smo shvatili da smo u manje od pola godine prikupili još više slučajeva. Situacija eskalira - upozorava mlada aktivistkinja.
Ono što posebno zabrinjava jeste to što napadi na srpsku manjinu počinju da se događaju i u javnosti. Pojedini političari, tako, bez zadrške upotrebljavaju govor mržnje, najčešće samo iz vrlo prizemnih razloga - kako bi poentirali na niskim strastima.
Opačić pominje slučaj Ruže Tomašić, donedavne predsednice HSP-a dr. Ante Starčević, koja je završila na policijskom ispitivanju zbog svoje izjave da Srbi treba da budu oprezni, jer se ne zna šta će se tek događati ako Hrvati odluče da počiste svoje dvorište. Upozorava kako se skoro nikome u Hrvatskoj ništa nije dogodilo, iako jasno krši antidiskriminacijske zakone.
Odvojene statistike
- Ivo Josipović počeo je da govori o tome tek kada je izgubio mandat. Policija i DORH vode odvojene statistike i nemoguće je razlučiti koliki je broj slučajeva imao veze sa srpskom manjinom. Velik broj slučajeva uopšte nije prijavljen, jer su ljudi u strahu. Ne žele da se zameraju, pogotovo u manjim mestima. Nacionalistički ispadi svoj vrhunac su dosegnuli za vreme kampanje za predsedničke izbore, jer je vrh HDZ-a kampanju novoizabrane predsednice Kolinde Grabar-Kitarović dominantno temeljio na nacionalizmu - kaže Opačić.
Skoro neverovatno zvuči letak koji se prošle godine delio stanovnicima Belog Manastira.
- Reč je o letku koji je distribuiran pod naslovom ‘Suživot sa Srbima - što i kako’. Iako su u potpisu prognani Hrvati, SNV ima čvrste indicije kako iza letka stoje prominentne stranke hrvatske ekstremne desnice. U pitanju je biološki opstanak hrvatskog naroda... Naše buduće generacije moraju znati ko su im susedi i u šta se neki od njih mogu pretvoriti... Srbi su tu oko nas, kao ljudi i humanisti tu ništa ne možemo izmeniti... Prodajete li stan, kuću ili zemlju, ne prodajte je Srbima, makar nudili više cene. Prodajući Hrvatu i za nižu cenu izbegavate deo proživljenih strahota našim unucima... Kada vam u preduzeću trebaju novi radnici, ne zapošljavajte Srbe... Izbegavajte trgovine čiji su vlasnici Srbi... Ne družite se i ne prijateljujte sa Srbima jer tako izjegavate njihov ulazak u hrvatsko narodno tkivo... Decu i unučad upućujte da se ne druže sa Srbima, kako bi izbegli ženidbe... Treba stvoriti takve uslove da požele da odu - jasno stoji u tom letku.
No, to je tek vrh ledenog brega. U 2014. na područjima od posebne državne važnosti zabeležena su 44 događaja međuetničke netrpeljivosti. Od toga su 32 od njih počinjena na štetu Srba. Zabeležena su i 54 prekršaja počinjena nošenjem, izvođenjem, reprodukovanjem i isticanjem simbola, tekstova, slika, crteža ili pesama motivisanih mržnjom.
Stvarna brojka je veća
Aktivistikinja SNV-a kaže kako je stvarna brojka značajno veća, jer se tek najekstremniji slučajevi prijavljuju. Ilustracije radi, fotoreporter koji za SNV fotografiše uvredljive grafite ne želi da bude potpisan u studiji, jer strahuje za život.
"We hate Serbs" (mrzimo Srbe), "Ubi Srbina", "Stop ćirilici u Vukovaru", "Srbe na vrbe" - sve su to samo neke od poruka koje se sve češće nalaze na zidovima.
- Beleže se i slučajevi oštećenja imovine - od javnih objekata do crkava, grobova i privatne imovine. Osim ćiriličnih tabli, koje se delom mogu shvatiti i kao deo političkog folklora, tu su brojni slučajevi mržnjom motivisanog vandalizma. U januaru je u Vukovaru na zgradu sedišta Srpske demokratske samostalne stranke (SDSS) bačena siva boja. Krajem godine razbijena su stakla splitskog Srpskog kulturnog društva Prosvjeta. U večernjim satima drugog dana pravoslavnog Božića vandali su provalili u pravoslavnu crkvu Sv. Velikomučenika Georgija u Kninu, uništili i ukrali deo imovine i okrenuli sve pravoslavne ikone naopačke. S nedovršenog hrama Svetog cara Konstantina i carice Jelene ukradeno je zvono. Nakon što su u potpunosti devastirali spomenik za 525 žrtava ustaškog terora u Veljunu kod Slunja, nepoznati vandali provalili su u tek obnovljenu pravoslavnu crkvu Male Gospojine. Popeli su se na toranj, skinuli dva zvona i bacili ih s tornja pred ulaz u crkvu, uništili nove stepenice i ogradu oko crkve. Na pravoslavnom groblju u Čepinu kod Osijeka razbijena je mrtvačnica i desetak grobnih mesta. Beleže se slučajevi provale u crkve samo kako bi se na svetinjama pravoslavnih vernika obavila velika nužda, a pojedini viđeniji članovi srpske manjine na kućne adrese dobijaju poštanske pošiljke s ljudskim izmetom. Sve to samo tokom 2014 - priča ona.
Medijski počinioci
Opačić upozorava kako se ekstremna ideologija može naći i u medijima. Postoje portali, nedeljnici i televizijske emisije i njihovi voditelji za koje kaže da svojim stavovima svesno krše zakone.
- Možda bi se konačno primirili kada bi im se zaređale krivične prijave, jer u njihovom ponašanju ne samo da ima elemenata govora mržnje, nego i ozbiljnih krivičnih dela. Problem je što su pojedinci koje napadaju u strahu od njihovog pisanja i ne usude se da ih prijave, a dobro znaju i da bi im eventualne tužbe, koje bi trajale godinama, stvorile više problema nego koristi. Zasad još nemamo konkretnih dokaza o iseljavanjima Srba iz Hrvatske povezanih s takvim događajima, jer se ljudi iz Hrvatske uopšte iseljavaju, ali dovoljno govori podatak da mladi Srbi u Hrvatskoj ne žele da žive - prosek godina srpske manjine u našoj zemlji je između 55 i 60 - rezonuje Opačić i ponavlja da je rešenje vrlo jednostavno - Hrvatska samo treba da počne da primenjuje zakone koje je sama donela.
