Srbe u Glini podsećaju na "traktorijadu"
Srbi, učesnici mirnog protesta organizovanog zbog odluke gradskih vlasti Gline da zabrani služenje parastosa i pomena na mestu gde je 1941. zverski ubijeno 1.500 Srba, verbalno su napadnuti i vređani, saopšteno je iz Eparhije gornjokarlovačke.
"Učesnike skupa su verbalno napali i vređali pojedini sugrađani. Čuli su se povici 'Cigani', pominjali su 'traktorijadu', Šešelja i drugo, dok je lokalna policija stajala po strani, ne čineći ništa da atak spriječi, navodi se u saopštenju.
Iz Eparhije ističu da se verbalni napad dogodio u sredu na Međunarodni dan ljudskih prava, koji, kao i u mnogim slučajevima, za Srbe u Hrvatskoj predstavlja "samo još jedan u nizu dana kada su obespravljeni".
Skupu ispred Spomen doma u Glini, koji je organizovala Antifašistička liga, prisustvovao je manji broj vernika glinske parohije zajedno sa parohom kostajničkim protojerem Daliborom Tanasićem i protojerejem glinskim Slobodanom Drakulićem.
Iz Eparhije dodaju da većina vernika zbog straha nije prisustvovala skupu ispred Spomen doma u Glini, na kojem je govor održao i predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac.
"Nakon tridesetominutnog skupa učesnici su se mirno razišli, dok su oni koji su izricali uvrede na račun žrtava i prisutnih razvili veliku državnu zastavu i nastavili sa uvredama na račun pravoslavnih Srba", navodi se u saopštenju, koje je potpisao protojerej Drakulić.
Podseća se da su gradske vlasti u Glini 21. oktobra donele odluku o mestu polaganja venaca i paljenju sveća na teritoriji grada, kojom je Srbima zabranjeno vršenje parastosa, pomena i polaganja cveća na mestu, gde je do 1941. bio hram Rođenja Presvete Bogorodice.
"Te godine u hramu je počinjen zvjerski zločin u kojem je stradalo više od 1.500 pravoslavnih Srba iz Gline, Topuskog, Vrginmosta i okoline, a hram je srušen do temelja", navodi se u saopštenju.
Komunistička vlast nije dala dozvolu za gradnju hrama na istom mestu nego su tu katastarsku parcelu oduzeli Crkvi i nacionalizovali bez ikakve naknade, a na njenom mestu je 1967. godine podignut Spomen-dom. Isti taj dom 1995. godine gradske vlasti su preimenovale u Hrvatski dom.
