Povratak u Hrvatsku: Čemerni život u mraku i vlazi
Da je Zoran Tešinić i slutio šta ga čeka, ne bi nikad odlučio da se vrati u rodnu Živaju kod Hrvatske Dubice, pogotovo tu avanturu ne bi priuštio supruzi Nataši i deci. Vratili su se bukvalno u ništa i posle pet godina nisu se pomerili sa te nule, osim što su ozbiljno ugrozili zdravlje dece, a svoje i ne spominju.
Kada su došli u Živaju, smestili su se u jednu od praznih kuća, računajući da će država brzo rešiti njihov slučaj. Mlađi su ljudi, sa decom, po svim merilima bili su prioritetan slučaj. Prvi komšija provukao je kabl i dao im struju, računajući i sam da to neće dugo trajati. No, strpljenje ga je izdalo, skupa je struja, pa su Tešinići godinama u mraku. Vode imaju u cipelama, krevetima, na zidovima, samo je nedostaje u slavinama.
- U takvim uslovima ne žive ni robijaši. U vlazi, bez struje i vode. U sobama leži voda. Birokratija se nije pokrenula. Te supruga Nataša državljanka Srbije, te papiri na ćirilici... i njihov slučaj nikako da se reši - reći će Milinko Simić, zamenik opštinskog načelnika, biran sa manjinske srpske liste.
Početkom prošle godine, kada je Nataša bila u poodmakloj trudnoći, Tešinićima je u kuću banula neka opštinska inspekcija, hoće da ih isele iz kuće za koju nemaju papire. Uspeli su ih nekako privoleti da im "progledaju kroz prste", a u međuvremenu novoizabrani opštinski načelnik obeća da će rešiti njihov slučaj.
Istina, nije rekao kada, iako u selu ima pristojnih, a praznih kuća, koje je država otkupila od izbeglih Srba, koji nisu imali iluzija koje su Tešiniće dovele u Živaju.
I zbog tih iluzija Zoran i Nataša sa troje dece, šestomesečnom Marinom, petogodišnjim Markom i Milicom, odličnom učenicom trećeg razreda, bez stalnih primanja, strpljivo čekaju da ih država konačno primeti, da ih iseli iz mraka i vlage za koje nemaju ni uredne papire.
Strahuju za dečje zdravljeZoran i Nataša su nezaposleni, žive od skromne socijalne pomoći, Nataša još nema hrvatsko državljanstvo, rođena je u Ćupriji gde se mladi par i upoznao, dok je Zoran nakon "Oluje" tamo proveo izbegličke dane. |
Uslovi u kojima godinama žive omekšaju i srca onih koji nikada nisu ni pomislili da bi ih mogle dotaći nevolje tamo nekih Srba povratnika. Baš kada smo ih prošle nedelje posetili, iz Siska im je stigla pomoć, krevet i zimska odeća i obuća za troje dece. Donirala im je to Sisačanka Danica Matić, samohrana majka dvoje dece, supruga poginulog hrvatskog vojnika.
- Kada sam ih pre dvadesetak dana posetio, rekli su mi da im je najpotrebniji krevet i odeća za decu. Organizovali smo se i to im dopremili, ali njima treba krov nad glavom. Nažalost, u povratničkim srpskim krajevima ima još mnogo "tešinića" kojima je nužna pomoć. Nadam se da će saosećanje gospođe Matić, koja takođe sa svoje dvoje dece nosi ratne traume, biti početak jačeg solidarisanja među ljudima - rekao je za "Vesti" Bogdan Rkman, sisačko-moslovački dožupan iz redova srpske manjine, koji je organizovao dopremanje pomoći.
Milinko Simić kaže da je hvale vredan taj entuzijazam u pomoći Tešinićima, jer im je svaka pomoć dobrodošla, ali ukoliko im država ne reši smeštaj, nema im spasa.
- Ova u kojoj žive gora je od pećine, u njoj će se svi oni sigurno razboleti - ističe Simić.
"Zagubili" papireDožupan Rkman je zvao Ministarstvo za socijalna pitanja gde su mu rekli da uopšte nemaju Tešiniće u svojoj evidenciji, a Milinko Simić će na to reći "da su bolje tražili, sigurno bi našli dopis jednog policajca, koji je po službenoj dužnosti posetio Tešiniće, a kada je video u kakvim uslovima žive, napisao je pismo socijalnoj službi, a oni su prosledili informaciju spomenutom ministarstvu sa predlogom da je slučaj Tešinić hitan". |
