Prijave boravka posle otimačine

"Odjavljivanje prebivališta" i prijavljivanje "privremenog odlaska" iz Hrvatske poslednji su u nizu problema s kojima se suočavaju Srbi povratnici. Po novom Zakonu o prebivalištu, državljani Hrvatske koji žive van zemlje, a imaju prijavljeno prebivalište u Hrvatskoj i eventualno ličnu kartu, imaju rok do kraja godine da odjave prebivalište, ili da prijave privremeni odlazak iz Hrvatske, u protivnom im prete drakonske novčane kazne.

Sud ne haje za brojne dokaze: Đorđe Korkut

 

Inače, prognani koji su se posle rata vratili u Hrvatsku najveće muke imali su s pravosuđem, koje je kao po pravilu radilo na štetu Srba. Mnogi su ostali bez kuća, stanova, penzija, a do pravde nisu došli ni na hrvatskim sudovima.
O tome govori i slučaj Đorđa Korkuta, koji je punih 16 godina potrošio u borbi sa pravosuđem i birokratijom u Hrvatskoj, državi koja i dalje čuva diskriminišući ambijent za Srbe povratnike.
 

Kada se Đorđe, dve godine posle "Oluje", 1997, sa bratom i majkom vratio u Vrginmost, nisu mogli ući u svoje dve kuće. Bile su zauzete, dodeljene nekim drugim ljudima. Šest godina su čekali da im oslobode njihove kuće. I kada su ih konačno dobili, dotadašnji stanari u odlasku su uništili sve što su mogli. Korkuti su se, kao i većina drugih Srba povratnika, uselili u ruševine, instalacije za struju i vodu, centralno grejanje, sve je bilo uništeno. Država, crkva, politika, intelektualci, svi su ćutali, okretali glavu, niko nije digao glas, apelovao, zavapio, zamolio vandale da ne uništavaju namerno tuđe kuće.

Đorđe je tužio državu za učinjenu im štetu i višegodišnje otimanje njihovih kuća, ta sudska parnica uskoro će postati punoletna, a kraj joj se još ne nazire.
 

Đorđe Korkut ispred svoje kuće u Vrginmostu

 

No, jedan drugi sudski spor Đorđe je baš ovih dana spremio u arhivu. Posle 14 godina izgubio je pravnu bitku za koju je bio uveren da je ni u Hrvatskoj ne može izgubiti. Naime, još je 1999. godine podneo zahtev za konvalidaciju staža ratnih godina, od 1991. do 1995, koje je proveo radeći u tadašnjoj Šumariji u Vrginmostu, za šta je imao hrpe dokaza i verodostojnih svedoka.

Za sudove u Hrvatskoj, od opštinskog do Ustavnog, sve to nije bilo dovoljno uverljivo, pa je Đorđe napisao i tužbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Verovao je da će barem tu imati sluha i osećaja za pravdu, čega u Hrvatskoj hronično nedostaje kada je reč o pravima Srba.

I gorko se razočarao. Iz Strazbura su ga pismom obavestili da je Evropski sud za ljudska prava razmatrao njegovu tužbu od 24. oktobra do 7. novembra 2013. godine i "proglasio je nedopuštenom". Ta je odluka konačna i protiv nje ne postoji mogućnost žalbe Velikom veću. Đorđe Korkut više nema kome da se žali. Sve njegove prethodne žalbe su odbijene. A kakve je dokaze imao, iskreno je verovao da ni hrvatski sudovi neće moći da ih ignorišu. Pa kada su to ipak učinili, potajno se radovao pljuski koju će im udariti Strazbur. Na kraju su je zalepili njemu.
 

Nenadležni: Odgovor suda u Strazburu

- Šest godina po povratku u Hrvatsku živeli smo u kući od rođaka, jer u svoje nismo mogli ući. I meni i bratu oteli su radni staž, devastirali nam i opljačkali kuće, pokojnoj majci uzeli su preko osamdeset mesečnih penzija i sudovi presuđuju na našu štetu. Pa gde to ima. Nisam ja razočaran u hrvatske sudove. Znamo kako oni sude Srbima. Deset godina sam radio u Odboru za ljudska prava, pa sam se uverio u njihovu pravdu. Ali kada Evropski sud potvrdi takvu sudsku praksu, čoveku pamet stane - ispričao je Đorđe za "Vesti".