Genijalna odbrana Gavrila Principa
Kao uvod u stogodišnjicu sarajevskog atentata u evropskim medijima citira se pisanja tadašnje štampe iz čega se vidi da su zemlje članice Antante, poput Rusije i Francuske, smatrale da Beč i nadvojvoda Ferdinad vode pravi rat protiv Srbije i svih Slovena na Balkanu, dok su austrijska, nemačka i mađarska štampa zagovarale oštar kurs prema Srbima.
Evropska štampa dočekala je sarajevski atentat sa protivrečnim komentarima. Na gledišta vodećih novina tog vremena primetan je uticaj zvanične politike njihovih zemalja. Austro-ugarske i nemačke novine bile su na jednoj strani, kao i njihove političke elite, dok su na drugoj strani bili francuski i ruski listovi.
Na primer, "Ruske vedomosti" pišu, posle pogroma Srba u Sarajevu 1914. godine, da je Habsburška imperija "pokazala kulturnom svetu upečatljivu sliku zverstva koje se stvara u ljudskoj psihi pod stalnim uticajem oštre i neumoljive nacionalne borbe".
"Ruska Slovo" karakteriše nadvojvodu Franca Ferdinanda kao aktivnog austrijskog nacionalistu, antisemitu, klerika i "dušu" progona bosansko-hercegovačkih Slovena, čije su stupanje na presto sa zebnjom očekivali narodi Austrije.
U antisrpskoj kampanji, koju su vodile nemačke i bečke novine, uporno se iznosila tvrdnja da je Srbija preko organizovane grupe pripremala seriju napada u BiH. Vojni list "Danzers Armi-cajtung" obraća se neprijateljima dvojne monarhije i poručuje:
"Radujte se neprijatelji Austrije! Zaista imate sreće.Vi ste uništili našu veru u budućnost.Vi, psi, možda ste bolje znali od nas Austrijanaca da bi vas Franc Ferdinand gonio kao stado ovaca i da bi vam uterivao strah od Austrije. I zato ste ga ubili. Sve nelojalne elemente treba poterati u smrt, pse zatrti i ponovo naseliti zemlju....", pisao je ovaj militantni list.
Mađarski list "Mađar Hizlaga" poručivao je da "Srbe treba kazniti", "Ili ćemo Srbiju naterati da nas poštuje ili ćemo propasti".
Advokata htela da linčuje ugarska vojska
U svemu tome treba istaći činjenicu da aneksija BiH nije bila priznata od većine država, jer je sprovedena protiv volje građana BiH i odluka Berlinskog kongresa.
Tokom suđenja pripadnicima "Mlade Bosne" i Gavrilu Principu na videlo je izašla činjenica da se njima nije moglo suditi zbog "veleizdaje" pošto je advokat Rudolf Cistler tokom suđenja dokazao da aneksija nije verifikovana ni u tadašnjem parlamentu Austro-ugarske monarhije. Cistlerova odbrana "Mlade Bosne" ušla je u antologiju tadašnjih pravnih procesa.
Poznato je, a o tome je pisala i tadašnja evropska štampa, da je Cistler zbog svoje efikasne odbrane Gavrila Pricipa i njegovih drugova jedva izbegao linč austrijskih oficira koji su ga čekali posle suđenja. Sam Cistler je kasnije pričao da je austrougarske monarhiste zavelo njegovo ime pa su pomislili da će pustiti "Mladu Bosnu" niz vodu.
