Da ih ne bi klali Muslimani, Srbi tražili da ih bombarduju - Srbi!
U utorak 24. septembra navršila se 21 godina od kako su jake muslimanske snage iz Srebrenice i Žepe opkolile razuđeno planinsko selo Podravanje i njegove zaseoke, presekle jedinu putnu komunikaciju prema Milićima i krenule u silovit artiljerijsko-pešadijski napad. Da ne bi pali živi u ruke neprijatelju, Mile Nikolić je u ime opkoljenih Srba, dok nije prekinuta radio veza, tražio da ih gađa srpska artiljera, navodeći koordinate.
O stravičnim zločinima nad Srbima, koje su u Podravanju, kod Srebrenice, počinili njihove komšije muslimani, uz Nasera Orića lično, svedočili su preživeli Srbi. Ivko Šarac se, na primer, prisetio kako su meštani bili u obruču, ali nisu pomišljali na predaju.
"Bili smo opkoljeni i pružali smo otpor. Nestajalo je municije i narod koji je bio u zbegu odlučio je da krene predveče u proboj, znajući da će mnogi poginuti, ali niko nije pomišljao na predaju. Najviše meštana poginulo je u tom proboju, ali veća grupa je preživela", rekao je Šarac.
On navodi da je pucano sa svih strana i da je napad počeo ujutro oko 8 časova, uz strahovitu galamu, urlike i uzvike "Hvataj ih žive!".
"Znali smo da iz Srebrenice zarobljeni Srbi ne izlaze živi i odlučili smo se na proboj. Razbili smo obruč i pred mrak se izvukli i zarobili muslimanski PAM, jer im je posada pobegla. To veče noćili smo u šumarku, a ujutro u 4 časa krenuli smo i stigli u selo Gunjaci, koje je bilo pod kontrolom Vojske Republike Srpske", priča Šarac, kome je poginuo rođak Mitar Šarac.
Kad bije Naser Orić lično i ubijaju vas komšijeDragutin Šarac (1930) sa još trojicom meštana preživeo je sakriven tri dana u jednoj šikari u selu - pod okriljem noći oni su uspeli da se izvuku prema Milićima, zahvaljujući poznavanju terena.
Naser Orić
"Opkolili su selo i napali sa svih strana, presekavši put prema Milićima koji nam je bio jedina odstupnica. Zapucalo je i počela je strahovita galama. Gledali smo kako pljačkaju i pale našu imovinu i gone stoku", priča Dragutin.
Tog dana poginuli su mu brat Milan i sin Dušan, a drugi brat Veselin je zarobljen. Posle strašnih tortura i mučenja u srebreničkom logoru razmenjen je, ali je od posledica mučenja umro po završetku rata.
"Pričao mi je da ga je tukao lično Naser Orić jer ga je poznavao, s obzirom na to da mu je išao sa sinom u školu", kaže Dragutin, rekavši da su u napadu učestvovale komšije muslimani iz susednih sela, koji su ih poznavali i poimenično dozivali da izađu iz kuća - da ih kolju. |
Preživeo klanje 1941, ali ne i 1992.
Draginja Tomić ostala je tog dana bez muža Mihajla koga su spalili. Nađeno je svega nekoliko njegovih kostiju, koje su i sahranili.
Opljačkano pa spaljeno svih 120 kuća u seluSvih 120 kuća i ostali privredni i pomoćni objekti u Podravanju tog dana su spaljeni, a prethodno je opljačkana sva srpska imovina. Od 120 zapaljenih kuća, 80 još nije obnovljeno. Selo još nema vodu, a nekoliko staračkih domaćinstava, koja su bila prinuđena da se vrate na svoja imanja, još žive u šupama i podrumima porušenih kuća jer nisu dobili donacije za obnovu. Na području opštine Srebrenica sredstvima međunarodnih donatora obnovljeno je više stotina bošnjačkih kuća. |
Bratunački profesor Miloš Mitrović, rodom iz ovog sela, kaže da mu je na 24. septembra pre 21 godinu ubijena majka Ruža koja je imala 65 godina, a stric Mihajlo je kasnije nađen bez glave.
"Zaklan mi je i stric Drago Mitrović koji je preživio ustaško klanje u Drugom svetskom ratu i živeo bez moći govora sa traumama sve do ovog rata, kada su ga ponovo uhvatili i zaklali potomci onih koji su ga klali 1941. godine. To je jedinstven slučaj da jedan čovek doživi dva klanja u dva rata za 67 godina života", priča Mitrović.
Oni koji su preživeli svedoče da mu je koljač rekao: "Preživeo si ’41, a sada sigurno nećeš" i odsekao mu glavu, što znači da ga je ubica lično poznavao.
Ni posle 21 godine nisu pronađeni posmrtni ostaci Milomira Petrovića i Miloša Marinkovića, kao ni većina odsečenih glava.
