Ekološka katastrofa u Gradini: Oteli nam zemlju i doneli rak

Godinama unazad ne smiruju se napeti odnosi između rudnika gvozdene rude Omarska, čiji je većinski vlasnik svetski magnat Arselor Mital, i meštana Gradine i ostalih sela u ovom delu prijedorske opštine. Rudnik se bori za što veći profit, a meštani za goli opstanak. Pravda je i ovde, kažu meštani, kao i svuda uvek na strani jačeg.

Rudnik je selo ostavio bez vode i ekološki ga ugrozio, a poljoprivrednicima za kompletna imanja, kad ih iseljavaju, nude odštetu s kojom ništa novo ne mogu da započnu. U opštini Prijedor kažu da stoje uz svoje građane, ali kad se neko obrati za pomoć, oni ga uz primedbu da nisu nadležni šalju u rudnik.

A tamo ako ga i prime, na kraju se sve svede na čekanje slobodnog termina, dok ne odustane ili se ne obrati nekoj od viših instanci. Mnogi su pravdu potražili na sudu, a nedavno je i sam predsednik RS Milorad Dodik javno rekao da rudnik Mital ne ispunjava obaveze ni prema opštini Prijedor, ni prema Republici Srpskoj.

U Mitalu se pozivaju na Regulacioni plan i Ugovor o koncesiji, a u sudskim sporovima koje nekada pokreću oni, a nekada meštani, tvrde da ih građani ometaju u radu. Sukobi interesa tinjaju od 2003. kada je Mital sa svojim teškim mašinama došao u ovaj do tada mirni kraj, a sve se zaoštrilo otvaranjem kopa Buvač.

Otimaju zemlju za siću

Prošlih meseci sukob je izbio i između Mitala i Miroslava Nišića (52) čiji je otac Petar (77) telom štitio svoje imanje. Legao je pred bager kojim su počeli jalovinu da istovaraju na njegovo imanje.
 

Imanje Nišića: Natrpali jalovinu i zabranili ulaz

 

- To je moja zemlja. Imam sina i dva unuka koji su nezaposleni, a oni nam za kuću i imanje nude samo 190.000 konvertibilnih maraka. Šta s tim novcem može da se uradi? Ništa, osim možda da podignemo neki krov nad glavom, ali od čega ćemo da živimo?! - jada se starina Petar, koji kaže da bi s tim parama mogli možda da umanje tugu, ali nikako da obezbede egzistenciju na nekom drugom mestu.
 

Uništena flora i fauna: Ekolog Miša Daničić pored baruštine

Zato što je branio svoju zemlju, Petar je dobio i tužbu.
- Ovde je 10 duluma zemlje, a 25 već su zatrpali. Za kuću sa pet duluma voća i 20 duluma obradive zemlje nudili su novac kojim se na nekom drugom mestu ne bih mogao da kupim ni blizu onoga što imam. Kad smo pokušali da ih sprečimo da dalje zatrpavaju naše imanje, na našu zemlju stavili su tablu s natpisom "nezaposlenima ulaz strogo zabranjen", a zatim nas tužili zbog ometanja u radu - tužno priča Petar.

Kako kaže njegov sin Miroslav, radnici fabrike dođu kamionima rano ujutru i počnu da tovare zemlju, a onda nesrećnu porodicu provociraju vozači kamiona.
 

Miroslav Nišić: Bunar pukao, voda otišla

- Počnu sirenama da sviraju "Marš na Drinu". Dosta mi je svega! Neka mi kupe ovakvo imanje negde na putu do Petog Neplana i ja ću se preseliti bez reči. Ali, kuda da idem sa to malo crkavice koju nam daju? Veoma sam zabrinut za egzistenciju svojih sinova Dragana (24) i Dalibora (26) - kaže Miroslav, tužno gledajući u ispucale zidove, bunara i visoki nasip na svojoj plodnoj oranici.

Bunar je zbog tektonskih poremećaja popucao, a voda je nestala. Porodica Nišić je sada u kantama donosi iz kuće Duleta Đervide, komšije.
- Mada ni on je nema uvek - dodaje Petar.

Predsednik ekološkog udruženja Gomjenica Mišo Daničić kaže da problem s vodom ima celo selo, čak i Niševići, Jelićka, Omarska i Marićka. Napravili su dva rezervoara, ali gradnja vodvodne mreže nikako da počne.

- Kao da je voda neki luksuz bez koga se može. To je apsurdna situacija. Po najvećim letnjim žegama nemamo vode za piće, a kad uskoro počnu kiše neka seoska dvorišta naći će se pod vodom jer je kopom Buvač potocima, naročito onom od izvora Petrovac niže crkve, sprečen dotok do Gomjenice - kaže Daničić.

Sve su zatrovali

Gomjenica je kanalima preusmerena, a mestimično su ostale neisušene bare koje su leglo komaraca, a često šire i smrad.
- Predlagali smo da ih malim kanalima povežu s novim tokom Gomjenice, ali oni neće ni da čuju. Za njih je osnovna pozicija razumevanja, pozicija sile i nadmoći - kaže Daničić.
 

Meštani rukovodstvu rudnika već godinama skreću pažnju i na činjenicu da se u Omarskoj pri utovaru rude u vagone stvara po zdravlje opasna industrijska prašina, a utovarno mesto od škole je udaljeno manje od 100 metara vazdušne linije. Na ovakve i slične primedbe u Mitalu kažu da oni zadovoljavaju sve zakonom propisane ekološke norme i da su primedbe neosnovane.

- Ako je tako, zašto onda niko nije došao u Gradinu da utvrdi zašto je baš u ovome selu u poslednjih pet godina 35 ljudi umrlo od karcinoma?! - ogorčen je ekolog Daničić.

Ovo nije ni prva, a verovatno ni poslednja priča da iza uspešne korporativne priče o velikom profitu ove kompanije isplivava niz tragedija što po životnu sredinu, što po zdravlju i životu ljudi. Sve to dokumentovale su strane međunarodne ekološke organizacije, kao što su Friends of the Earth i BankNjatć.

U osnovi problema je smanjivanje troškova kompanije na uštrb zdravlja i bezbednosti radnika i stanovništva koje živi u blizini brojnih železara i rudnika kompanije Arselor Mital. U različitim mestima u kojima posluje Mital zabeleženi su srodni zdravstveni problemi, veliki broj radnika gubi život, a poslovi koje su obavljali otpušteni radnici svaljuju se na ostatak zaposlenih. Rad kompanije odlikuje se netransparentnošću, skrivanjem od javnosti akcionih planova za zaštitu prirodne sredine i prikrivenim kršenjem ekoloških zakona.

Da bi povećala nivo proizvodnje, kompanija u Ukrajini noću i tokom vikenda je pribegavala isključivanju kontrolnih emisionih uređaja (zbog ubrzanja proizvodnog procesa). U Južnoj Africi poznati su ne samo po zagađenju okoline, već i po pretnjama porodicama koje su odbijale da kompaniji prodaju svoja poljoprivredna imanja. U Zenici su u prvih 11 meseci četiri radnika izgubila život (troje zbog trovanja gasom), dok je 52 teško povređeno. U Kazahstanu je 191 radnik izgubio život u Mitelovim rudnicima i železarama u periodu od 1996. do 2008. godine.