Muke izbeglice iz Zagreba: Ni Strazbur ne vraća oteto
Nije u ovoj priči toliko apsurdno ni to što je jedna jednostavna sudska parnica trajala pune dve decenije, ni što je 66-godišnji izbeglica iz Zagreba, Milan Baša, izgubio sve procese u Hrvatskoj, a zatim i dve pred Sudom pravde u Strazburu. Najapsurdnije u ovoj priči je što je Baša na pravdi Boga ostao bez svog stana od 30 kvadrata, a da više ne zna kome da se obrati.
- Bez stana sam ostao tako što je neko falsifikovao moj potpis i na osnovu tog lažnog punomoćja prodao stan. Međutim, iako su dva različita ekspertska grafologa: sudski veštak iz Zagreba i stručnjak iz MUP Hrvatske, utvrdili da to nije moj potpis, za sve sudove po Hrvatskoj, a na kraju i za Sud pravde u Strazburu to nije bio dovoljan dokaz da mi se vrati moje - veli ovaj očajan čovek.
Za potrošeno - kućaSabirajući koliko novca je izdvojio za dosadašnji sudski spor, Baša ne krije da je mogao da kupi neku manju kuću u Vojvodini, ali da ne odustaje, zato što ga tera inat da istera stvari na čistac. |
Baša je sve do septembra 1992. godine radio u tehničkoj službi Kliničko-bolničkog centra u Zagrebu. Od ove bolnice je i dobio stan od 30 kvadrata u Ulici Baburičina 2, u Novom Zagrebu koji je na kraju i otkupio. Međutim, sa intenziviranjem rata u Hrvatskoj, intenzivirale su se pretnje i provokacije protiv Srba u Zagrebu.
- Kada sam svojim očima video kako su mog kolegu Stevu Bosanca prvo vređali, a zatim ga i pretukli, znao sam da više nemam šta da čekam i otišao za Srbiju. Niti sam kasnije uzeo pušku, niti sam ikada učestvovao u ratu. Jedino što sam želeo bilo je da me svi ostave na miru.
Tako je Baša, 1993. godine, preko oglasa kontaktirao ženu iz Inđije koja je želela da svoj stan u ovom mestu, promeni za neki u Hrvatskoj. Upoznali se i sve dogovorili, ali šok je usledio kada mu je ta žena javila da u njegovom stanu neko živi i da ima "papire" da to više nije njegovo.
- Donela mi je i punomoćje zavedeno u opštinskom sudu pod brojem 4310/93 u kome stoji da sam u martu navodno ovlastio izvesnog Sašu Kolara da on umesto mene proda ovaj stan. Po savetu advokata, u septembru sam otputovao u Sloveniju i u ambasadi Hrvatske zatražio, a oni mi izašli u susret, da sudski grafolog utvrdi da li je to moj potpis ili ne - priča Baša i iz hrpe dokumenata vadi jedan sa slubenim pečatom u kome grafolog Zrinka Beloti 28. septembra 1993. tvrdi da "Milan Bašo nije svojom rukom potpisao sporne potpise na specijalnoj punomoći 19. marta i u knjizi overa SUP Zagreb 30. marta".
Odšteta od milion evraMilan Bašo se dva puta obraćao Sudu pravde u Strazburu. Prvi put njegov zahtev je odbijen jer u Hrvatskoj formalno nisu bile završene sve parnice. U drugoj tužbi je uz svoj stan, tražio i milion evra odštete od Hrvatske, ali je posle par meseci odbijen u konstataciju da je to bila procena "sudije izvestioca". |
Odmah zatim, vadi i zvanično veštačenje stručnjaka iz MUP Hrvatske načinjeno dve godine kasnije u kome njihov grafolog ne samo što utvrđuje da je Bašov potpis falsifikovan, već tvrde da je to učinio opštinski službenik taj i taj.
- I umesto da ovo budu dovoljni dokazi, moj predmet se godinama vucarao od jednog do drugog suda. Najpre su mog prvog advokata Jerinu Malešević iz Zagreba, ljudi u vojnim uniformama naterali da prestane da me zastupa, a onda je ovaj slučaj, ne mojoj voljom, počeo da se sve više komplikuje. Tako su neke od mojih tužbi zastarevale, a vrhunac je što je na jednom ročištu sudija zvanično konstatovala da je moj predmet izgubljen.
- Kao da i to nije dosta, sudije su zatim ili presuđivale da su moji advokati "pogrešno koncipirali tužbe" ili se ograđivali od svega. Obraćao sam se od Ive Josipovića do Ujedinjenih nacija i svi su obećavali ovaj slučaj ispitati, ali na kraju sam doživeo da ni u Strazburu ne dobijem pravdu. Ljudi, da li ima nekog na ovom belom svetu da mi pomogne - kaže na kraju Baša.
