Muke izbeglice iz Zagreba: Ni Strazbur ne vraća oteto

Milan Baša ni posle dve decenije ne može da vrati oteti stan u Zagrebu

- Bez stana sam ostao tako što je neko falsifikovao moj potpis i na osnovu tog lažnog punomoćja prodao stan. Međutim, iako su dva različita ekspertska grafologa: sudski veštak iz Zagreba i stručnjak iz MUP Hrvatske, utvrdili da to nije moj potpis, za sve sudove po Hrvatskoj, a na kraju i za Sud pravde u Strazburu to nije bio dovoljan dokaz da mi se vrati moje - veli ovaj očajan čovek.

Za potrošeno - kuća

Sabirajući koliko novca je izdvojio za dosadašnji sudski spor, Baša ne krije da je mogao da kupi neku manju kuću u Vojvodini, ali da ne odustaje, zato što ga tera inat da istera stvari na čistac.
- Zamislite to maltretiranje kada je 2009. godine zahtevano da lično dođem u Zagreb i pred sudijama napišem svoj potpis. Kada sam se pojavio u sudnici, tužena strana je naprasno odustala od tog zahteva. Ipak, na moje insistiranje sam se još jednom potpisao, ali taj papir nikada nije veštačen.

Baša je sve do septembra 1992. godine radio u tehničkoj službi Kliničko-bolničkog centra u Zagrebu. Od ove bolnice je i dobio stan od 30 kvadrata u Ulici Baburičina 2, u Novom Zagrebu koji je na kraju i otkupio. Međutim, sa intenziviranjem rata u Hrvatskoj, intenzivirale su se pretnje i provokacije protiv Srba u Zagrebu.

- Kada sam svojim očima video kako su mog kolegu Stevu Bosanca prvo vređali, a zatim ga i pretukli, znao sam da više nemam šta da čekam i otišao za Srbiju. Niti sam kasnije uzeo pušku, niti sam ikada učestvovao u ratu. Jedino što sam želeo bilo je da me svi ostave na miru.

Tako je Baša, 1993. godine, preko oglasa kontaktirao ženu iz Inđije koja je želela da svoj stan u ovom mestu, promeni za neki u Hrvatskoj. Upoznali se i sve dogovorili, ali šok je usledio kada mu je ta žena javila da u njegovom stanu neko živi i da ima "papire" da to više nije njegovo.

- Donela mi je i punomoćje zavedeno u opštinskom sudu pod brojem 4310/93 u kome stoji da sam u martu navodno ovlastio izvesnog Sašu Kolara da on umesto mene proda ovaj stan. Po savetu advokata, u septembru sam otputovao u Sloveniju i u ambasadi Hrvatske zatražio, a oni mi izašli u susret, da sudski grafolog utvrdi da li je to moj potpis ili ne - priča Baša i iz hrpe dokumenata vadi jedan sa slubenim pečatom u kome grafolog Zrinka Beloti 28. septembra 1993. tvrdi da "Milan Bašo nije svojom rukom potpisao sporne potpise na specijalnoj punomoći 19. marta i u knjizi overa SUP Zagreb 30. marta".

Odšteta od milion evra

Milan Bašo se dva puta obraćao Sudu pravde u Strazburu. Prvi put njegov zahtev je odbijen jer u Hrvatskoj formalno nisu bile završene sve parnice. U drugoj tužbi je uz svoj stan, tražio i milion evra odštete od Hrvatske, ali je posle par meseci odbijen u konstataciju da je to bila procena "sudije izvestioca".
-U Hrvatskoj je na hiljade slučajeva poput moga i svi ćute.
Zašto? - pita se ovaj nesrećni čovek.

Odmah zatim, vadi i zvanično veštačenje stručnjaka iz MUP Hrvatske načinjeno dve godine kasnije u kome njihov grafolog ne samo što utvrđuje da je Bašov potpis falsifikovan, već tvrde da je to učinio opštinski službenik taj i taj.

- I umesto da ovo budu dovoljni dokazi, moj predmet se godinama vucarao od jednog do drugog suda. Najpre su mog prvog advokata Jerinu Malešević iz Zagreba, ljudi u vojnim uniformama naterali da prestane da me zastupa, a onda je ovaj slučaj, ne mojoj voljom, počeo da se sve više komplikuje. Tako su neke od mojih tužbi zastarevale, a vrhunac je što je na jednom ročištu sudija zvanično konstatovala da je moj predmet izgubljen.

- Kao da i to nije dosta, sudije su zatim ili presuđivale da su moji advokati "pogrešno koncipirali tužbe" ili se ograđivali od svega. Obraćao sam se od Ive Josipovića do Ujedinjenih nacija i svi su obećavali ovaj slučaj ispitati, ali na kraju sam doživeo da ni u Strazburu ne dobijem pravdu. Ljudi, da li ima nekog na ovom belom svetu da mi pomogne - kaže na kraju Baša.