BiH među prvima po broju nepismenih
Analitičari upozoravaju da Bosna i Hercegovina po broju nepismenih ubedljivo "vodi” na evropskoj lestvici. Procenjuje se da u BiH ima između 400.000 do 700.000 nepismenih, dok sindikati obrazovanja u ovoj zemlji smatraju da se posle rata (ne)pismenost, i to elementarna koja podrazumeva poznavanje svih 30 slova azbuke i abecede, znatno povećala, čak i udvostručila u odnosu na predratni period.
"Tačno je da smo po broju nepismenih u samom vrhu evropske lestvice, rame uz rame sa Albanijom, i to je činjenica koja dovoljno govori o odnosu zvanične politike prema obrazovanju. Vlasti u BiH nisu učinile skoro ništa na opismenjavanju stanovništva, iako je osnovno obrazovanje zakonski obavezno”, kaže predsednik Saveza sindikata osnovnog obrazovanja i odgoja BiH Selvedin Šatorović i naglašava da se problemom obrazovanja više bavi nevladin sektor, a manje, bolje reći nikako, zvanična politika "zbog čega bi svi oni koji za to primaju ’debele’ plate trebalo da se bar postide”.
Zvaničnih statističkih podataka o broju nepismenih u BiH nema, jer je poslednji popis stanovništva urađen pre 19 godina. Prema ovom popisu oko 10 odsto stanovništva bilo je nepismeno, što je potvrdio i Radoslav Ćorović, viši stručni saradnik za popis stanovništva u Agenciji za statistiku BiH.
Prema njegovim rečima, 1991. godine "od oko 3.700.000 odraslih građana BiH, odnosno starijih od deset godina, njih 9,9 odsto bilo je nepismeno”.
Dakle, pre 19 godina u BiH je bilo nepismeno oko 370.000 njenih građana, tako da je ona, prema podacima Uneska, i u to vreme po broju pismenih bila ispod svojih najbližih balkanskih komšija. U poslednjem statističkom izveštaju Uneska, koji tretira smanjenje broja nepismenih do 2015. godine, a u kojem se BiH ne pominje, preciziran je procenat od 0,2 odsto nepismenih kao prihvatljiv i dozvoljen maksimum.
Inače, obrazovanje u BiH u nadležnosti je entiteta, odnosno u slučaju Federacije BiH i kantona, tako da neke zajedničke strategije za borbu protiv nepismenosti zasad nema.
Republika Srpska, u odnosu na FBiH, napravila je značajan iskorak, usvojila je Zakon o obrazovanju odraslih i formirala Zavod za obrazovanje ove kategorije stanovništva.
Mediji spekulišu da je Tuzlanski kanton primer koji potvrđuje tezu o povećanju broja nepismenih posle rata. Na području ovog kantona, navodno, nepismeno je 12 odsto stanovništva, odnosno više od 60.000 ljudi, što je, prema medijskim navodima, "jedan čitav grad”.
Mersija Jahić, pomoćnik tamošnjeg ministra obrazovanja, nauke i kulture, kaže da "ne zna na osnovu kojih parametara se došlo do ovog broja”. Ona smatra da su u pitanju samo spekulacije, ali i priznaje da ministarstvo nema precizne podatke o broju nepismenih koji žive na području Tuzlanskog kantona.
