Zločinci nikada neće mirno spavati

Miroslav Katalina, nekadašnji zatočenik Lore, ovih je dana dobio sudsku satisfakciju za torture pretrpljene u tom logoru. Tonči Majić iz Dalmatinskog odbor za ljudska prava iz Splita smatra da je odšteta od oko 35.000 evra iznos koji omalovažava stradanje žrtve ratnog zločina.

Tojnči Majić, Dalmatinski odbor za ljudska prava iz Splita

- Nažalost, takvi iznosi uobičajeni su na sudovima bivše Jugoslavije i za one čije stradanje nema političku pozadinu. Vrhovni sud, koji je odredio okvirne iznose, time štiti državu i osiguravajuća društva. Za civile iz okoline Splita koji su ubijeni u Lori, porodice su dobile i po više stotina hiljada evra odštete, jer su iza njih ostala maloletna deca ili druge izdržavane osobe, pa porodici pripadaju i mesečni iznosi izdržavanja. Zanimljivo je da je država isplatila porodicama žrtava taj novac, ali je tužila zločince od kojih traži da joj sav taj iznos nadoknade - kaže Majić.

Katalina očito spada u onaj korpus hrvatskih "petokolonaša" za koje je ratni ministar Ivan Vekić ovih dana, kao svedok u jednom drugom procesu, rekao da su bili neprijatelji u civilu, pa ih je trebalo likvidirati. Nije li to "svedočenje" dokaz da zločini nad civilima nisu bili delo nekontrolisanih pojedinaca, već projekat vođen sa vrha?

- Mislim da Karli del Ponte možemo zahvaliti za izraz "zločinački poduhvat", koji bolje od ma kojeg drugog opisuje stanje sprege politike, vojske i širokih narodnih masa. I to nipošto ne samo u Hrvatskoj. Što se naroda tiče, jedni su postali deo zla iz straha, drugi iz konformizma, neki su učestvovali u progonu iz uverenja. Na Srbima koji tu žive (a nešto kasnije i Bošnjacima) iživljavali su se svi, počevši od šalterskih službenica, učiteljica, pijanaca po krčmama, popova, sudija i medicinskih sestara i lekara do državnog zakonodavnog tela i vojnog i političkog vrha u Zagrebu.

Ali usprkos svemu tome, prava je sreća da Lora nije završila u Hagu, a što su pred deset godina mnogi priželjkivali. Postala bi moneta za politička potkusurivanja i svi bi zločinci bili oslobođeni. Lako bi se našao nekakav Lozina ili Meron da odradi posao. Ovako, jeste da ide sporo, jest da nemamo podršku nijednog balkanskog državnog tužilaštva, jeste da nemamo podršku Evrope, ali jedno je sigurno - ratni zločin ne zastareva i zločinci i njihovi politički saučesnici nikad neće imati miran san.