Potresne ispovesti o zločinima nekadašnje supruge upravnika Lore (1): Svirepija od nacista
Pošto je ljeto bilo, bila je u majici. I prilazi meni, ćošku gde sam ja već bio modar baš, gde je izvadila dojku, bi li malo? Ja sam pobjegao u drugu... I onda ponovno za mnom. Uto je ona vrisnula. Uto su dželati ti ulijegli. Među ostalima joj je bio i muž Tomo, gde su me isprebijali...
Ovo je samo deo potresnog svedočenja Damjana Tripkovića iz Bileće, jednog od 24 bivših zatvorenika vojnog logora Lora kod Splita, koji je spreman da pred bilo kojim sudom u Hrvatskoj ispriča o događajima u kojima je direktno učestvovala i jedna žena. Reč je o nekadašnjoj supruzi upravnika zatvora Tomislava Duića, Tanji Belobrajdić.
Skidaj se, skidaj sve..."
Radoš Čorović, zaveden kao "svedok br. 12", ovako je ispričao događaje iz dvorišta zatvora Lora.
"... I ova cura, ona ide od jednog do drugog i pita nas: Možete li pi...? Pošto sam ja bio prvi, pita mene Čedo, m'oš pi...? Što ću odgovorit, ne znam. Pita drugog, trećeg... Svi mi šutimo. Skidajte se! Mi onda skinuli samo pantale... Skidaj sve! Sve! Sve! Sve skidaj! Skinuli se. Što li je to? To ku... Ti da moš pi...? Pa po nama degenecima, što ja znam. Čuli smo od zatvorenika, Tome Duića da je cura. Mi smo tako čuli u zatvoru", svedočio je Čorović.
Dalmatinski komitet za ljudska prava iz Splita nedavno je, povodom godišnjice osnivanja ovog logora, na svojoj internet stranici objavio krivičnu prijavu protiv Tanje Belobrajdić, koju su tužilaštvu podneli 2009, ali sedam godina kasnije nisu dobili nikakav odgovor. "Vesti" su imale uvid u "stenogram" te krivične prijave u kome se nalaze stravični iskazi žrtava, preživelih logoraša.
- U toj prijavi tužiocu je sve servirano: jednosatni dokumentarni video sa preciznim iskazima desetak njenih žrtava koji govore pod punim imenom i prezimenom i sve su spremni da dođu u Hrvatsku, da bi svedočili. Međutim, već više od šest godina nema reakcije hrvatskog tužilaštva - ističe Tonči Majić, predsednik DK.
Istraga vodi do Bajića
Za Tončija Majića nema nikakve dileme da državno tužilaštvo ne čini ništa ne zato što nema dovoljno dokaza ili da bi zaštitilo nekadašnju suprugu upravnika vojnog zatvora Lora, već zbog mnogo "krupnijih igrača".
- Reč je o strahu da istraga ne odvede do visokih vojnih i civilnih funkcionara, uključujući nekadašnjeg vojnog, a donedavnog državnog tužioca Mladena Bajića. Nadalje, treba zaštititi i republičkog zapovednika Vojne policije, generala Matu Laušića, u čijim logorima su ratni zločini nad zarobljenicima i civilima bili svakodnevni. I mnogi drugi uticajni Hrvati imali bi razloga da strepe od ozbiljne istrage - kaže Majić.
Mirko Bjelica, logoraš iz Trebinja, svedoči na koji način ih je bivša "upravnica" mučila u Lori. Pojedinačno bi ih izvodili iz ćelije i odvodili u praznu prostoriju.
"Tamo su nas tjerali da kleknemo na koljena i da savijemo glavu što bliže podu, tako da se leđa izviju u luk. I onda bi ona tukla po leđima, po bubrezima s palicom. Ili da se uza zid ispod prozora istežemo, kao ono beri grožđe, i na prste gore. Onda bi nas opet tukla...".
Izvrnula istinu u romanu
Tanja Belobrajdić je nedavno izdala svoj roman prvenac - "Crni kaput", koji su neki književni kritičari promovisali kao upečatljivo antiratno štivo.
Tonči Majić kaže da je apsurd ne samo što protiv rata piše neko ko je u njemu aktivno učestvovao, već i što se u knjizi opisuju događaji iz Vukovara i Srbi koji su tamo "mučili Hrvate".
- Sve ono što je radila ili gledala da se radi u Lori nad Srbima, ova "antiratna" književnica je navela da je rađeno Hrvatima. Tužno i neverovatno je što je ona tu svoju knjigu promovisala uglavnom po osnovnim i srednjim školama - kaže Majić.
I drugi logoraši rodom iz Trebinja se do u detalja sećaju pakla kroz kojih ih je sprovela jedna žena.
"Recimo, izgonili bi nas da se kupamo. Hlače bi stavili na onu žicu koja je okruživala zatvor, dvorište zatvora i onda bi, kad nas kupaju onim šmrkovima, ona bi, to je bila njena metoda mučenja, prikupila bi razne lomljene opeke, komade od drva, palice od drva to bi bilo vazda za jednu pseću kućaru tamo pored stepeništa spremno i mi kako bi skakali da dohvatimo tu odeću, u vis, ona bi nas gađala dole po nogama i gonila nas da trčimo, da nosamo jedni druge. Dvorište je bilo pravokutnog oblika. Na metar pred taj krug ona bi pucala iz pištolja pred nas", ispričao je Mirko Babić iz Trebinja, logoraš zaveden kao "svedok br. 09".
