Potresne ispovesti o zločinima nekadašnje supruge upravnika Lore (3): Đavo u liku medicinske sestre
"Zovem se Gerun Ljubiša. Bio sam logoraš u logoru Lori 1992. godine. Dolazila je jedna žena, plavuša, za koju su stražari govorili da je to žena upravnika Tome Dujića. Znači, učestvovala je u batinanju zatvorenika, i mene. Ja ne mogu da tvrdim da je to ona jer nije se lično predstavljala nikome. Odvodila nas je u posebnu ćeliju, gde nas je bila palicom. Govorila je da dižemo ruke, bila nas po bubrezima."
- Vjerojatno je sad ne bih poznao, jer prošlo je mnogo vremena, izbrisala su se sjećanja, i te stvari. Znači, dolazila je žena u Loru u policijsko-vojnoj uniformi za koju su stražari govorili da je to žena upravnika Tome Dujića. I ona je maltretirala sve zatvorenike, pa čak i mene. Vodili su nas u posebnu ćeliju gdje nije bio nitko. Ona je bila i još jedan muškarac, koji je dolazio sa njom i bili su nas palicama po leđima, po nogama. Bar iz mog iskustva znam da sam dobio mnogo udaraca po leđima i po nogama od te iste žene. Nikad nije rekla kako se zove, ali su stražari uvijek govorili da je to žena Tome Dujića, upravnika Lore - ispričao je Ljubiša Gerun, nekadašnji logoraš Lore, rodom iz Trebinja u video-filmu koji je deo obimne krivične prijave Dalmatinskog komiteta za ljudska prava iz Splita koja već sedam godina leži u nekoj fijoci.
"Ti mi se sviđaš, ti ne"
Borislav Hamović iz Trebinja je u svom svedočenju objašnjavao kako je supruga upravnika zatvora birala žrtve za svoje "seanse".
- Bila je u pratnji dvije-tri obučene mlađe ženske osobe, koje su birale žrtve u našoj spavaonici. Kad je izabrala, ajde ti mi se najbolje sviđaš, ti izađi, ovoga neću, tako da je birala žrtve za izvođenje vani. Znam da je pitala na vratima, sreća, pa nije mene izabrala, da je pitala na vratima bi li ti mene, ili zašto ne bi jer bi ga sljedovao degenek (batinanje, mlaćenje) ili tortura svakako, rekla je: Zašto ne bi, što su tvoje bolje od mene? Te žrtve je onda izvodila vani - objasnio je Hamović.
Od 24 svedoka iz Lore koji su spremni da pod imenom i prezimenom svedoče u Hrvatskoj, jedan je u međuvremenu preminuo, nekadašnji pilot helikoptera Milan Mičić.
Ipak, ostala je njegova izjava u kojoj je do u detalja objasnio i kako su ga mučili strujom, povezujući elektrode sa strujom od 220 volti na ušne školjke, ali i šta bi potom usledilo:
- I u jednoj takvoj seansi bila je tu, ja sam mislio da je to medicinska sestra, a u stvari to je bila Tanja, žena Tome Dujića, koja me je dok sam imao vezane oči i one elektrode na ušima tukla i udarala šakama i šamarala, tako da mi je raskrvarila sve uši u toj njihovoj seansi. Video sam da je ona, jer kako me tukla, tako mi je spao onaj povez s očiju, pa sam jednim okom video da je to ona. A nisam znao da je to njegova žena, ja sam mislio da je to neka medicinska sestra jer se često pojavljivala u uniformi medicinske sestre - ispričao je Mičić.
"Čedo, bi li silov'o?"
- I onda stanem maltene kao pas na koljena i na ruke, a stražar kaže ako se mrdneš otkinut ću ti prste. I onda ona uzme pendrek i bije me po bubrezima dolje. Sve bije me do te mjere dok me ne onesvijesti. I ponižavala me svakakvim riječima, nema što mi nije govorila, kao Čedo, bi li silov'o? Svašta, apsolutno svašta mi je govorila. I onda su me okačili lisicama na neke rešetke, gde sam visio, onda me bila opet po bubrezima dok se ne onesvijesti. Kad se onesvijestim pojma nemam koliko me je dalj - ispričao je Trebinjac Vaso Deretić.
Predsednik Dalmatinskog komiteta Tonči Majić ističe da je u više navrata pokušao da sazna zbog čega se ne procesuiraju i očigledni zločini, a za ovaj tvrdi da je upravo to.
- Međutim, nikada nisam dobio konkretan odgovor. Isto su pokušali i neki novinari, a uzvraćalo im se nemuštim objašnjenjima da je slučaj na putu "od tužilaštva do policije i obrnuto" - kaže Majić.
