Kralj Nikola optužen za genocid
U Podgorici je obelodanjeno da su Bošnjaci i Albanci iz Njujorka i okoline, gde ih po nekim podacima živi i radi oko 30.000, optužili Crnogorce i kralja Nikolu da su pre 100 godina, u oslobodilačkim Balkanskim ratovima, počinili genocid nad njihovim precima na području Plava i Gusinja. Učinjeno je to na svečanosti u Montičelu kod Njujorka gde je položen kamen temeljac za budući memorijalni centar žrtvama tog navodnog genocida.
Podsećajući na stogodišnjicu tih događaja, glasnogovornik Udruženja Bošnjaka i Albanaca, potomaka žrtava tog navodnog zločina, Jasmina Zekić ustvrdila je, pored ostalog, da "niko i nikada u Crnoj Gori niti je odgovarao, niti se izvinio za ovaj gnusni zločin genocida".
Traže izvinjenje
|
- Štaviše - kazala je ona - današnja Crna Gora koja sebe naziva demokratskom i evropskom ima državne simbole, grb i zastavu pod kojom su planirali i počinili genocid nad Bošnjacima i Albancima. Danas u toj evropskoj Crnoj Gori slave najveće zločince, poput kralja Nikole, daju imena ulica, trgova i ustanova. Zar to ne govori dovoljno kakav odnos imaju prema žrtvama i prema potomcima žrtava, kojima se puno stoleće ne dozvoljava, da se tamo, na mestu zločina, sagradi memorijalni centar koji će opominjati generacije koje dolaze da se nikad i nikome ne dogodi genocid.
Sve možda i ne bi pobudilo toliku pažnju u Crnoj Gori da skupu u Montičelu nije prisustvovao i blagoslovio ga lično aktuelni gradonačelnik Plava i visoki funkcioner Bošnjačke stranke Orhan Šahmanović.
- Donosim vam selame Bošnjaka i Albanaca iz Plava i Gusinja - kazao je tom prilikom Šahmanović.
- Mogu vam reći da smo ponosni na vas jer ste se vi prvi drznuli da pokažete da se zločini nisu zaboravili. Sto godina se govorilo, ali je važno da neko jasno i glasno progovori o tome. Nikada više nećemo dozvoliti da se počini genocid nad Bošnjacima i Albancima. Vi imate dela, pamćenje i ono s čim smo mi tamo u Plavu i Gusinju ponosni. Sto godina šehidi žive među nama. Verujemo da će vreme pred nama i ono što radimo biti odgovor na mnoga pitanja vezana za ovaj genocid.
Bila je to nova direktna optužba crnogorske vlasti da ignoriše zahteve albanske i bošnjačke dijaspore koja je i ranije tražila od crnogorskog predsednika Filipa Vujanovića, tadašnjeg premijera Igora Lukšića i predsednika parlamenta Ranka Krivokapića da Crna Gora javno prizna genocid navodno počinjen pre 100 godina, da u tom smislu usvoji odgovarajuću rezoluciju i javno se izvini žrtvama i njihovim potomcima.
