Kralj Nikola optužen za genocid

 

Podsećajući na stogodišnjicu tih događaja, glasnogovornik Udruženja Bošnjaka i Albanaca, potomaka žrtava tog navodnog zločina, Jasmina Zekić ustvrdila je, pored ostalog, da "niko i nikada u Crnoj Gori niti je odgovarao, niti se izvinio za ovaj gnusni zločin genocida".

Traže izvinjenje - Niko do sada se nije izvinio Bošnjacima i Albancima za genocid i čak ga negiraju. Stoga ja hoću da budem spona između onih tamo u Plavu i Gusinju i vas, i da budem ispred vas i s vama u odnosu s Vladom Crne Gore, uz nadu da se genocid neće nikad više ponoviti - rekao je gradonačelnik Šahmanović čiji je govor, kako se ističe u izveštajima sa ovog skupa, više puta prekidan gromoglasnim aplauzima.   Nije samo Plav opusteo Kako je skupu u Montičelu prisustvovalo i više zvaničnika američke vlasti iz oblasti Njujorka, govornici, predstavnici Bošnjaka i Albanaca nisu propustili priliku da istaknu, valjda kao dokaz njihovog stradanja, da je u Plavu 1905. godine živelo više od 26.000 stanovnika, a da ih danas ima manje od 14.000. Taj podatak je, međutim, izgubio na značaju pred činjenicom da su još više opustele i druge severnocrnogorske opštine, posebno one u kojima živi čisto pravoslavno stanovništvo, a naročito pred podatkom da samo na području Njujorka danas živi više od 30.000 Plavljana i Gusinjana.

- Štaviše - kazala je ona - današnja Crna Gora koja sebe naziva demokratskom i evropskom ima državne simbole, grb i zastavu pod kojom su planirali i počinili genocid nad Bošnjacima i Albancima. Danas u toj evropskoj Crnoj Gori slave najveće zločince, poput kralja Nikole, daju imena ulica, trgova i ustanova. Zar to ne govori dovoljno kakav odnos imaju prema žrtvama i prema potomcima žrtava, kojima se puno stoleće ne dozvoljava, da se tamo, na mestu zločina, sagradi memorijalni centar koji će opominjati generacije koje dolaze da se nikad i nikome ne dogodi genocid.

Sve možda i ne bi pobudilo toliku pažnju u Crnoj Gori da skupu u Montičelu nije prisustvovao i blagoslovio ga lično aktuelni gradonačelnik Plava i visoki funkcioner Bošnjačke stranke Orhan Šahmanović.

- Donosim vam selame Bošnjaka i Albanaca iz Plava i Gusinja - kazao je tom prilikom Šahmanović.

- Mogu vam reći da smo ponosni na vas jer ste se vi prvi drznuli da pokažete da se zločini nisu zaboravili. Sto godina se govorilo, ali je važno da neko jasno i glasno progovori o tome. Nikada više nećemo dozvoliti da se počini genocid nad Bošnjacima i Albancima. Vi imate dela, pamćenje i ono s čim smo mi tamo u Plavu i Gusinju ponosni. Sto godina šehidi žive među nama. Verujemo da će vreme pred nama i ono što radimo biti odgovor na mnoga pitanja vezana za ovaj genocid.

Bila je to nova direktna optužba crnogorske vlasti da ignoriše zahteve albanske i bošnjačke dijaspore koja je i ranije tražila od crnogorskog predsednika Filipa Vujanovića, tadašnjeg premijera Igora Lukšića i predsednika parlamenta Ranka Krivokapića da Crna Gora javno prizna genocid navodno počinjen pre 100 godina, da u tom smislu usvoji odgovarajuću rezoluciju i javno se izvini žrtvama i njihovim potomcima.