Evropska sprdnja: Srbi maltretiraju sudove
Poziv nedavno u Hagu oslobođenog hrvatskog generale Ante Gotovine izbeglim Srbima da se vrate u Hrvatsku, jer je ona "jednako njihova kao i njegova", naišao je u Hrvatskoj na odjek jednak onome hrvatskog predsednika Franje Tuđmana, kada ih je u "Oluji" pozivao da ostanu.
U hrvatskoj javnosti dočekan je s podsmehom, a institucije su ga jednostavno prećutale. Jedni i drugi shvatili su to kao generalov dug, ne onima koje je u "Oluji" proterao, već onima, u međunarodnoj zajednici, koji su ga preko Tribunala pustili na slobodu.
Traktori kod susedaBraća Vilenica i Milan Vujić imali su "sreću" da su po povratku našli svoje traktore, ali je nevolja što još i danas mogu da ih gledaju samo kod komšija Hrvata, koji su ih posle "Oluje" dobili od države na "privremeno korišćenje". |
A Srbi povratnici ostali su u neverici. Ili je reč o još jednoj provokaciji, ili je Gotovina zbog višegodišnjeg izbivanja iz Hrvatske zaboravio kakvu je državu stvarao. Koliko je ona domovina i Srbima, lako se mogao uveriti i u svom Zadru u kome, kao i u većini drugih hrvatskih gradova, sablasno strše ruševine miniranih srpskih kuća, čiji vlasnici, i da hoće, nemaju gde da se vrate.
Karlovčani, braća Rade i Dušan Vilenica i Milan Vujić vratili su se u Hrvatsku pre više od 10 godina i "domovina" im je uredno vratila kuće, ali minirane i u ruševinama. Pošto znaju da su mineri bili u državnoj službi, naivno su verovali da mogu tužiti njihovog poslodavca da im nadoknadi štetu.
Ta pravna bitka trajala je koliko i njihov povratnički staž, čitavu deceniju, a država je iz nje izašla baš kao i Gotovina iz Haga, nevina i čistih ruku. A Vilenice i Vujić, kao i stotine drugih naivaca, ne samo da su izgubili sudske sporove, već moraju da plate po 3.000 evra sudskih troškova.
Komšije lete u nebo
Ta sudska praksa poruka je hiljadama drugih Srba čije su kuće letele u nebo.
- Šta sam ja u ovoj državi, beda i sirotinja, jer sam Srbin i to je problem - ogorčen je Milan Vujić na sudsku presudu u čijem obrazloženju crno na belo piše da mu kuća u Karlovcu nije minirana i da mu pokojna supruga Ljubica pri tom nije nastradala.
Za štalu bagerVujić još čeka da mu sruše štalu, koju je izgradio na temeljima stare jer je gradio "bez papira". |
A Dušan Vilenica, posle sličnog iskustva, kaže da su ljudi zastrašeni, više se niko ne odlučuje da na sudu traži pravdu jer je u Hrvatskoj za Srbe najmanje ima. Njega i brata Radu, kako su izračunali, desetogodišnje suđenje za uništenu kuću u karlovačkoj prvoj zoni koštalo je dvadesetak hiljada evra, da bi na kraju, kad su izgubili sudski spor, shvatili da su po drugi put opljačkani i da su sve povratničke godine radili za "svoju" državu. I još su dužni.
I Vilenice i Vujić vratili su se na svoja seoska imanja u Staro Selo i Vojišnicu na Kordunu, na kojima od poljoprivrede pokušavaju nešto da zarade i državi uredno plate sudske troškove.
Zbog toga što je tužio državu zbog ratne štete i ranjavanja supruge prilikom miniranja kuće 1991. godine, dobio je šest meseci zatvora, uslovno dve godine i da plati 3.000 evra sudskih troškova.
- Sve sam uložio u kuću u Karlovcu. Kada je rat počeo, mobilisan sam u jedinicu koja je obezbeđivala objekte u gradu i tada sam gledao kako policija zaustavlja saobraćaj u ulicama u kojima su mineri dizali u vazduh srpske kuće. Kuće su rušene sistematski. Moju su minirali u oktobru 1991. Supruga je preživela, ali je od posledica umrla - priseća se Milan tih traumatičnih događaja s početka rata, zbog kojih sada plaća sudske troškove.
Pokrali stolariju
Kuća Vilenica je "nežnije" minirana jer je vezana sa komšijskim, koje nisu bile na spisku za rušenje. Zato su dobili podstanare, jedan bračni par u kući sa 14 soba i tri kupatila. A kada su odlazili, sa sobom su poneli svu stolariju, prozore i vrata. Što nisu poneli, uništili su i devastirali. Dušan je uveren da su i dobijali takve instrukcije - što ne možeš poneti, uništi.
- Tražili smo obnovu takve ruševine, a velikodušno nam nude 2.000 evra. A mi smo toliko platili sudskog veštaka, koji je procenio štetu na 30.000 evra. I to je skromna procena. Nema nijedne međunarodne organizacije, Oebsa, UNHCR-a i sličnih, koje nisu bile u ovoj kući. Svi su dolazili, odglumili saosećanje i otišli. A mi se tužimo. Sruše ti i opljačkaju kuću i još te proglase krivim. Kakvi su to zakoni?! - pita se u neverici Dušan.
Ni Vujić ni Vilenice, kada su se upuštali u tu pravnu bitku, nisu znali da je na snazi tzv. Šeksov zakon, koji je amnestirao državu od plaćanja štete za minirane srpske kuće i opljačkanu imovinu. Naravno, i u Hrvatskoj sudovi rade po zakonu, makar bio i šovinistički, što naši sagovornici nisu morali da znaju, ali zameraju sudu što ih nije poštedeo višegodišnje torture i visokih troškova i u startu im odbio tužbe kao neosnovane. A još su dobro i prošli jer ima Srba povratnika koji moraju platiti i 10.000, pa čak i 20.000 evra za izgubljene sudske sporove.
Ko im je i kriv kad još nisu svesni činjenice da Hrvatska više nije onako zapuštena kakvu su ostavili. Sada je to uljuđena, evropska, pravna država. Kako bi mogla na svom sudu da prizna vlastite zločine prema Srbima, koje ni Hag nije utvrdio. Sve je čisto i transprentno, samo što to naivni nisu još shvatili. Pa od Gotovine prave veresiju. A Ante ih lepo zove da se vrate svojim kućama.
