Strah od ćirilice i "obeležavanja"
Iako je Ustavnim zakonom o pravima nacionalnih manjina omogućeno da manjine u Hrvatskoj svoj maternji jezik i pismo imaju i na ličnim kartama, malo je onih koji se odlučuju da to pravo iskoriste.
Tokom prošle godine na području Policijske uprave vukovarsko-sremske, gde živi najveći broj pripadnika srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj, izdate su svega 33 dvojezične lične karte, od čega 29 u policijskoj stanici u Vukovaru, a četiri u Vinkovcima.
Kako je kazala Gordana Vučić, načelnica Odeljenja upravnih, inspekcijskih i poslova zaštite i spasavanja, podaci su približno jednaki i za prethodne godine, a kreću se od 20 do 30 izdatih ličnih dokumenata.
Srđan Sekulić iz Pačetina je prvu dvojezičnu ličnu kartu dobio 2004. godine kada mu je u policiji objašnjeno da kao pripadnik srpske nacionalne manjine na to ima pravo. Istu takvu je zatražio i prošle godine kada je prethodnoj istekla važnost.
- Ljudi ne uzimaju dvojezične lične karte jer bi se osećali obeleženim. Nikada ne znaš na koga ćeš naleteti i kome će zasmetati tvoja nacionalna pripadnost - kaže Mladen Mijatović (57) iz Borova, koji misli da će još puno godina proći dok ćirilica ne bude prihvaćena u hrvatskom društvu.