Pacovski kanali (5): Mantija za poglavnika
Posle završenih ratnih operacija, u Italiji je prema nekim procenama, utočište našlo čak 30.000 ustaša. Zbog toga je na inicijativu dr Juraja Maderca 19. jula 1945. godine i osnovana "Hrvatska bratovšina sv. Jeronim" koja je delovala u sklopu Zavoda.
Predsednik udruge bio je fra Karlo Balić, potpredsednik dr Krunoslav Draganović, sekretar je bio fra Vitomir Naletelić, članovi uprave bili su: Marko Rusko, brodovlasnik iz Dubrovnika, monsinjor Dominik Mandić, Slaviša Bošljak i Krsto Spalatin.
Dr Juraj Maderac bio je papin protonator (sveštenik odmah po rangu iza biskupa) i rektor Zavoda sv. Jeronima. Glavni posao skrivanja, dok se ne izrade nova lažna dokumenta, poveren je Draganoviću koji se brinuo i o prebacivanju ustaša u vanevropske zemlje. On je imao i zadatak da sakrije svaku moguću vidljivu vezu između rimske kurije i ustaša.
U Vatikanu je svako na svakoga motrio. Draganović se upinjao da dođe do ambasadora Engleske pri Svetoj stolici, ali lord Ozborn nije bio lako uhvatljiv. Izlazio je retko iz svog stana. Krunoslav Draganović je izvestio Zagreb o svojim problemima u Vatikanu. Kada je pozvan na konsultacije u Zagreb, razgovarao je sa svima osim sa Pavelićem. Ovako je o susretima sa nekim ministrima svedočio pred islednikom tajne službe.
Susret s Ozbornom
- Svi su bili najživlje zainteresovani za prelazak Hrvatske sa strane Sila osovine na stranu Saveznika. Dakako, stvar je čuvana u najvećoj tajnosti pred Pavelićem i ekstremnim ustašama.
Ipak, kasnije je pronađena beležnica šefa diplomatije NDH, izvesnog Lorkovića u kojoj su bile zapisane instrukcije za Draganovića, i to od Pavelića lično. Bilo je jasno da iz nekog razloga Pavelić ne želi lično da se sreće sa profesorom. Tek kada se ponovo vratio u Rim, Draganović je uspeo da se sretne sa ambasadorom Ozbornom u njegovom stanu.
Ustaško blagoFranjo Cvijić se po slomu NDH našao u Švajcarskoj gde je pokušao da ispregovara sudbinu novca i zlata NDH koja više nije postojala. On je, kao guverner, ukazuju izveštaji CIC, posle samog Pavelića imao najviše znanja o veličini blaga koje su ustaše tokom godina iznele iz zemlje. Prema podacima američkih kontraobaveštajaca, u Švajcarskoj se u tom trenutku nalazilo 2,5 miliona tadašnjih švajcarskih franaka, 1.700 zlatnih poluga i 40 tona srebra. Međutim, u konvoju samog Pavelića tokom bega iz Zagreba bilo je približno 40 sanduka zlata od čega je deo otišao na staranje Draganoviću. |
Čim je prešao prag, Ozborn je upitao Draganovića:
- Monsinjor, da li ste Vi ustaša?
Draganović je bio iznenađen pitanjem, ali je brzo našao odgovor:
- Ekselencijo, ako smatrate ustašom onoga koji želi hrvatsku državu i koji stoji uz nju, onda sam dušom i telom ustaša.
Lord je stajao mirno i tek posle nekoliko trenutaka predstavio svog sekretara Huga Montgomerija kojega je uputio na razgovor sa Draganovićem. Montgomeri je u ruke uzeo memorandum kojim hrvatska vlast tajno traži sporazum sa Englezima.
- Monsinjor, mi ćemo svakako vaše predloge poslati vladi u London. Dođite opet za deset dana. Do tada će valjda stići odgovor - govorio je Montgomeri.
U međuvremenu, Draganović je šifrovanom porukom izvestio Stepinca kako teku razgovori. Uspeo je čak Draganović i da poseti papu Pija XII kojem je poklonio i svoju knjigu, specijalno ukrašenu za tu priliku.
Posle desetak dana, Draganović i Montgomeri su se ponovo sastali. Ovoga puta, Hugo Montgomeri je bio konkretan:
- Monsinjor, ovlašćen sam da vam prenesem poruku da sa Vama nemamo šta da razgovaramo!
Strah od Sovjeta
U Zagrebu je nastala panika. Sada iz prestonice NDH Draganoviću šalju poruku da sačini novi memorandum u kojem će bar zatražiti da Hrvatsku okupiraju saveznici, a ne Sovjeti. Tražili su se saveti i od Vatikana iz kojeg je stigao predlog 25. marta 1945. da Pavelić spasava glavu, a državu preda Stepincu, što bi moglo biti spasenje od cepanja NDH. Pavelić je ozbiljno shvatio savet i počeo da pakuje kofere. Pre odlaska iz Zagreba na Kaptolu je uz Stepinčevu saglasnost sklonio 36 sanduka zlata.
Ipak, Pavelić je u aprilu pao u zarobljeništvo Engleza u okupacionoj zoni Austrije. Ali, ubrzo je nestao iz Salcburga i obreo se u Vatikanu. Draganović je iz državnog sekretarijata Vatikana dobio poziv da se pobrine za poglavnika. Kako je Pavelić dospeo u Vatikan nikada nije sasvim razjašnjeno. Pojedini istraživači su spekulisali da je Pavelić svoju slobodu doslovno otkupio od Engleza zlatom koje je izneo iz zemlje, ali ove tvrdnje nikada nisu dokazane.
SestrijereO Pavelićevom begu praktično nije sačuvan nijedan dokument američkih obaveštajaca. Tek na delu mikrofilmovanog materijala našao se zapis agenta CIC od 2. decembra 1948. godine koji je ukazuje da je Pavelić otputovao iz Đenove na brodu Sestrijere koji je plovio pod italijanskom zastavom.
|
U svakom slučaju, Pavelić je stigao do Vatikana. Tu je na scenu stupio Draganović koji mu je pripremio kaluđersku odoru i lažni identitet.
Tako je počelo trogodišnje Pavelićevo premeštanje iz samostana u samostan, prvo je bio otac Beneres, a kasnije i otac Gomez.
- Kažete da ste bili Pavelićev protivnik, a kasnije ste ga lično otpratili do Argentine. Zašto? - interesovao se istražitelj tajne službe.
- Gospodine, vi morate shvatiti da Pavelić u tom trenutku nije za mene bio poglavnik, već jedan od desetina hiljada izbeglica kojima je trebalo pomoći. Meni sveštenička savest nalaže da pomognem ljudima u nevolji. To je bio jedini razlog.
I samom Draganoviću je tih godina pretila opasnost od hapšenja u Rimu, pa se preselio u Zavod Svetog Jeronima na granici sa Vatikanom. Među mnogim mantijama, teško je bilo razlučiti ko se krije iza koje.
