Pacovski kanali (3): Gledaj svoja posla
U Sarajevu je bio kišni dan. Draganović je tog novembra 1967. neumorno pisao u svom stanu. Hrana mu je stizala iz lokalnog restorana, kako je to već uredio njegov nepozvani advokat. Još ga niko nije obavestio da li može da se obrati novinarima. Činilo mu se kao da ga je istražni sudija zaboravio. U međuvremenu, u Okružno javno tužilaštvo stiglo je odobrenje da Draganović održi konferenciju za novinare.
Dogovor je predvideo da se konferencija organizuje na jednom mestu, da se tako obaveste novinari, a da se potom mesto na prečac promeni kako bi se izbegli eventualni incidenti. Tako je i bilo. Draganoviću je rečeno 16. novembra da će moći da se obrati novinarima.
Svi su sa nestrpljenjem čekali da vide ozloglašenog sveštenika koji je, prema navodima ondašnje štampe, stvorio "pacovske kanale" i bio u samom vrhu Vatikana u vreme Drugog svetskog rata. Konačno, susret je zakazan za 18. novembar.
Satima su se novinari tiskali u sali. Svi dopisnici stranih redakcija akreditovani u Jugoslaviji stigli su kako bi izvestili o prvorazrednoj senzaciji izlaska u javnost čoveka koji je, prema evidenciji samog Draganovića, u jugoslovenskoj štampi bar 200 puta bio opisan kao ratni zločinac. Svi su želeli da čuju šta on ima da kaže. Da li će reći da je otet, nagovestiti da pređa nije bila dobrovoljna, bilo šta što bi senzaciju učinilo još većom.
NISAM ZNAO ZA MASAKR
- Mnogi od vas su pisali o takozvanom slučaju Draganović. Većina je to činila kako nalažu interesi njihovih redakcija, a manje po svojoj profesionalnoj savesti. Ovom prilikom želim da vam pomognem da saznate pravu istinu - počeo je svoje izlaganje Draganović.
- Vi ste od samog stvaranja Nezavisne Države Hrvatske bili u njenim vrhovima. Znači, znali ste kakvi se sve zločini čine u toj vašoj "nezavisnoj državi" - upitao je jedan od novinara.
- U početku nisam! Kada sam saznao 1942. godine, ja sam kod Pavelića, rizikujući i sopstvenu glavu, intervenisao - odgovorio je povišenim tonom profesor.
- I šta je bilo - opet će novinar.
- Pavelić mi je rekao da gledam svoja posla i da se ne mešam u stvari koje me se ne tiču - imao je spreman odgovor Draganović.
KontrabegPrema nepotvrđenim navodima visokog funkcionera u Rimskoj kuriji, odmah pošto je Draganović osvanuo u Jugoslaviji, "organizovan je i plan Draganovićevog oslobađanja i prebacivanja u Italiju. Dvojica italijanskih mladića, turista, su brzim autom stigli u Sarajevo, našli se s Draganovićem u sakristiji jedne crkve i predali mu pismo jednog rimskog prijatelja s pozivom da im se pridruži do Dubrovnika, gde ih je čekao veliki brzi čamac. Pročitavši pismo, Draganović se malo zamislio a onda se zahvalio na njihovoj spremnosti da mu pomognu pobeći. |
Zapadni mediji su potanko izvestili o svakoj reči Krunoslava Draganovića. Emigracija je dobila još jedan udarac, jer sada nisu više komunisti govorili u profesorovo ime, već on sam. Ono što je začudilo jesu mlake reakcije hrvatske emigracije. Ali, tu se pojavljuje i jedan kuriozitet. Najglasniji u priči o Krunoslavu Draganoviću bili su emigranti u Minhenu, iako se zna da je on bio u velikom sukobu sa dr Brankom Jelićem, vođom tamošnje hrvatske emigracije. Sukob je nastao zbog različitih gledišta u organizaciji iseljenika u borbi protiv komunizma.
Bila je polovina marta 1968. godine kada je Krunoslav Draganović i dalje u osami uporno pisao svoju izjavu po kojoj će ga ispitivati sudija. Do tog trenutka njegov iskaz je već sadržao 142 gusto kucane stranice. Susreo se negde u to vreme i sa advokatom koji ga je upitao da li istinski veruje da mu on može pravnički pomoći, na šta je profesor potvrdno odgovorio. Onda započinju i prvi brifinzi, pre izlaska pred sudiju koji se takođe sprema za ozbiljno suočavanje sa istinom.
- Prvo mi recite da li su odgovori koje ste napisali na pitanja istražnog sudije jedina i prava istina - pitao je advokat.
Sveti Jeronim
Zavod Svetog Jeronima u Rimu
Kolegijum Svetog Jeronima je zavod pod jurisdikcijom Vatikana, međutim njime upravlja nadbiskup zagrebački. U vreme izbijanja Drugog svetskog rata rektor zavoda bio je dr Juraj Mađarec imenovan odlukom nadbiskupa Alojzija Stepinca, a koji je radio pod blagoslovom jugoslovenog kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića. Odmah posle okupacije Jugoslavije 1941, prema dokumentaciji CIC, Mađarec menja stranu i podržava stvaranje NDH. Međutim, pravi šef zavoda bio je Draganović. Odmah posle završetka Drugog svetskog rata Draganović i Mađarec odlučili su da formiraju humanitarni fond "Bratovinu" čiji je zadatak bio da pomažu hrvatskim izbeglicama iz Titove Jugoslavije, ali se pod tim plaštom događalo i puno toga što nema veze s humanitarnim radom. |
TRI VRSTE ODGOVORA
Draganović obema rukama protrlja čelo i slepoočnice. Nije verovao da će bilo ko njegove tvrdnje primiti zdravo za gotovo. Pre svega zato što nije znao šta sve o njemu znaju jugoslovenske vlasti.
- Evo ovako. Moji odgovori se mogu podeliti na tri kategorije. U jednoj su oni koji su potpuni, istiniti i opštepoznati. U drugoj bi bili oni na koje nisam mogao da dam celovit odgovor, jer puna istina ni meni nije poznata. I, najzad, u trećoj kategoriji su oni odgovori u kojima sam delimično prećutao istinu, uveren da ona ni jugoslovenskim vlastima nije poznata.
Krunoslav Draganović je tada sa advokatom i otišao da preda pisanu izjavu istražnom sudiji.
Hiljadu pitanja "bezbednjaka"Sudija je Draganovića pozvao na ispitivanje tek početkom aprila 1968. godine. |
