U smrt zbog tuđeg duga

Oko 180.000 ljudi u Bosni i Hercegovini godinama ne spava mirno. A za to su krivi ljudi kojima su verovali. Olako pristajući da budu žiranti za kredite u komercijalnim bankama i mikrokreditnim organizacijama ti građani su sebi dugoročno zagorčali život, a blizu 30 njih, u proteklih nekoliko godina, nije izdržalo. Digli su ruku na sebe jer više nisu mogli da otplaćuju tuđe kredite.

Bogdan, stanovnik jednog banjalučkog prigradskog naselja, jedan je od ojađenih građana koji je izašao u susret i bio žirant osobi koja mu je dala sve garancije da nikakvih problema prilikom vraćanja kredita neće biti. I ne samo to, već je garanciju dala i banka, potvrđujući da dužnik u ovom slučaju nije opterećen. On nije želeo da mu otkrivamo puni identitet i objavimo fotografiju zbog toga što je, verovali ili ne, pre nekoliko meseci morao da se součava sa ozbiljnim pretnjama da će biti pretučen ukoliko ne vraća tuđi kredit.

- To zvuči isuviše neverovatno da bi bilo istinito, ali ja sam živi svedok da je tako nešto moguće. Pre pet godina bio sam žirant čoveku koji je digao kredit u jednoj komercijalnoj banci radi kupovine nekakve poljoprivredne mehanizacije. Reč je o osobi koju sam poznavao dugi niz godina, ali ne mogu reći da smo bili dobri prijatelji. Jednog dana je došao kod mene i zamolio me da mu budem garant kao bi započeo biznis. Govorio je vrlo ambiciozno i, nakon prvobitnog nećkanja, odlučio sam da pristanem, ali to je bila greška - kaže Bogdan.
 

Pretnja batinama

Godinu dana posle potpisivanja ugovora o kreditu sve je bilo u redu, a onda je njegov poznanik nestao.

- Telefonom su me zvali iz banke i rekli da moram da platim ratu njegovog kredita. Kad sam pitao da li su njega zvali, rekli su da jesu ali da ne mogu da uspostave telefonski kontakt. Otišao sam do kuće tog čoveka i zatekao njegove sinove koji su mi rekli da je on otišao u Kanadu i da neće dolaziti narednih nekoliko godina. Bio sam u šoku. Pitao sam šta ćemo sa kreditom, a oni su mi vrlo drsko odgovorili da oni nemaju sa tim ništa i da je to dogovor između mene i njihovog oca. Da stvar bude gora, zatekao sam ih na njivi kako rade na mašinama kupljenim od tog spornog kredita. Dakle, on je uzeo pare, pokrenuo biznis i pobegao, a mene ostavio da vraćam ratu koja je veća od 300 evra.
 

Igor Gavran

 

U međuvremenu je sagovornik "Vesti" saznao da je u trenutku kada je dizao taj kredit njegov poznanik bio zadužen u još nekoliko banaka.

- Pre nekoliko meseci došlo je do izmena nekih zakonskih odredaba kojima se žiranti oslobađaju obaveze vraćanja tuđih kredita, pa se banka ponovo obratila dužniku, odnosno njegovim sinovima. Posle tog poziva iz banke, oni su me sreli na ulici i zapretili da se ne igram glavom, da moram da vraćam kredit inače će me pretući - priča Bogdan.

Koliko je problem prevarenih žiranata poprimio ozbiljne razmere svedoče podaci Udruženja za zaštitu žiranata BiH. Predsednik tog udruženja Jovica Cvjetković kaže za "Vesti" da raspolaže podacima za oko 300.000 žiranata koji vraćaju tuđe kredite. On, međutim, objašnjava da nije reč o 300.000 različitih građana.

- Ima ljudi koji su bili žiranti po nekoliko puta. Ima onih koji vraćaju po nekoliko tuđih kredita. Procenjujemo da danas u BiH ima oko 180.000 građana koji su opterećeni tuđim kreditima. Za njihove nevolje kriva je sprega bankara i dužnika koji su ih ojadili, ali najveći krivac za takvo stanje su entitetske agencije za bankarstvo koje su imale obavezu a nisu učinile ništa da zaštite građane - kaže Cvjetković.
 

Izmena zakona

Udruženje je podnelo krivičnu prijavu protiv Agencije za bankarstvo RS zbog nerada na proveri rada banaka u Srpskoj.

- Zbog ljudi koje nisu ni poznavali mnogi žiranti su uvučeni u dužničko ropstvo. Dešavalo se da banke kao žiranta prihvate osobu samo na osnovu kopije lične karte koju tražilac kredita donese. Lagali su žirante o kreditnoj istoriji dužnika i imamo slučajeva da je jedna osoba uspevala da podigne nekoliko desetina kredita u različitim bankama. To nije moglo bez veze službenika i tih dužnika - ističe Cvjetković.
 

Radovan Bajić

Smatra da trenutno postoji određen prostor za optimizam jer je u RS izmenjeno nekoliko zakona koji regulišu tu oblast, dok isti posao tek treba uraditi u FBiH.

- Izmenama tih zakona banke postaju obavezne da svakom žirantu daju detaljan uvid u kreditnu istoriju dužnika, a ne da prećutkuju činjenice. Događa se da hoćete da budete žirant nekome ko se predstavlja kao vaš prijatelj. Vi mu bespogovorno verujete da on nije opterećen drugim kreditima i da će moći da vraća baš taj za koji ćete da mu budete žirant. Verovanje na reč se često obijalo o glavu žirantima, jer u banci nisu proveravali kreditne istorije dužnika. Sada banka mora zakonski da obavesti svakog žiranta i onda je pojedinci odlučuju da li žele da pristanu ili ne - kaže Cvjetković.

Zakonske izmene, dodaje on, omogućiće i armiji prevarenih žiranata koji su godinama otplaćivali tuđe kredite da vrate svoj novac.

- Imaće mogućnost da regresnim tužbama vrate svoj novac od pravih dužnika, ali samo ako dokažu da su prevareni na jedan od načina koji sam pominjao. Ako se utvrdi da je neko bio žirant, iako ga je banka upoznala da je dužnik preopterećen, onda neka je takvim građanima bog na pomoći - zaključuje Cvjetković.
 

MNOGI UVUČENI U DUŽNIČKO ROPSTVO: Jovica Cvjetković

Prema podacima udruženja na čijem je čelu, prevareni žiranti su dosad u BiH vratili više od jedne milijarde maraka (oko 500 miliona evra) tuđih kredita, što je otprilike 4.000 maraka po žirantu. Banke zasad rade po starom. Član Upravnog odbora Udruženja banaka BiH Radovan Bajić rekao je nedavno banjalučkim medijima da je vrlo komplikovano da banke kao zalog uzimaju imovinu dužnika:

- Banke žele da se namire što brže mogu, a to je preko plate žiranata. Njima je ostavljena mogućnost da tuže dužnika koji ne vraća kredit. Često čujem priču da nigde u svetu ne postoje žiranti nego u BiH. Međutim, činjenica je da se Nemac neće igrati s kreditom da sebi ne bi stvorio dodatne neprijatnosti. Problem je što građani BiH još nisu svesni da biti žirant nije šala...