Srbi hoće da tuže Bosnu
Uoči dvadesete godišnjice obeležavanja stradanja Srba u Podrinju, stotinak meštana sela Kravice kod Bratunca, koji su poslednjih godina bili zatvarani ili saslušavani u Tužilaštvu BiH zbog optužbi da su učestvovali u ubistvima i genocidu 1995. godine, namerava da tuži Bosnu i Hercegovinu i na taj način dobije satisfakciju zbog ljage koja im je naneta.
- Neki od nas su proveli u zatvoru nedelju dana, a neki i po dve godine. Svi smo na kraju oslobođeni, ali je ostala ljaga na našim imenima koju neko namerno ili nenamerno i dalje potpiruje. Pri tom, više niko i ne priča o 3.267 srpskih žrtava s ovog područja i činjenici da su muslimanske snage bukvalno zatrle 65 kvadratnih kilometara stotinak srpskih sela i zaseoka - kaže Jovan Nikolić, dugogodišnji čelni čovek Kravica, a sada direktor osnovne škole u Bratuncu.
Pretnje i ucene
Jovan Nikolić kaže da je najužasnije što se nikada nije obelodanio podatak koliko se Srba iz Kravice, ali i okolnih mesta nalazi na optužnicama.
|
Prema njegovim rečima, najdrastičniji je slučaj Miše Stupara iz Šekovića, kome je presudom Vrhovnog suda BiH presuđeno da je učestvovao u masovnim ubistvima. Da nije bilo Apelacionog suda koji je takvu presudu poništio, on bi ni kriv ni dužan ležao 40 godina u zatvoru.
- Ništa bolje nisu prošli ni Miladin Stevanović i Živanović Slobodan iz Skelana, koji su takođe prvobitno bili presuđeni na maksimalne zatvorske kazne, a zatim oslobođeni jer je utvrđeno da nisu krivi. Iskreno, sumnjam da u Kravicama ima kuće iz koje barem jedan član nije ili uhapšen ili pod ucenama morao da svedoči u Sarajevu - kaže Nikolić koji je i sam doživeo sličnu sudbinu kao nekadašnji upravnik seoske zadruge i najpre pomoćnik, a onda i komandant Teritorijalne odbrane sela.
- Reč je o događajima u skladištu Zadružnog doma iz jula 1995. godine kad je sudski utvrđeno da su neki od zarobljenih muslimana ubili komandira straže, posle čega su ostali stražari zapucali po njima. Ovaj događaj se kasnije uveo u priču kao jednoj od lokacija gde je počinjen navodni genocid u Srebrenici. Pre dve godine sam otišao u Sarajevo da o ovom događaju dam izjavu, a kad sam se pojavio kod istražnog sudije, hapseći me, doslovce mi je rekao: "Ti si taj Jovo Nikolić koji je pobio 1.000 ljudi!" Pet dana sam proveo u zatvoru - kaže Nikolić koji je potom oslobođen svih optužbi baš kao i njegov kum Milovan Matić, koji je prvo dao izjavu, zatim uhapšen, pa pušten, pa opet uhapšen i držan godinu i po dana u zatvoru, da bi na kraju bio oslobođen.
- Valjda je trebalo na kraju nekome da zahvalim što sam oslobođen?! Moj kum Jova ne želi više da se ovim bavi, ali ostali meštani Kravice žele da tuže državu kako bi nam nadoknadila ne samo fizičke, već i psihičke patnje. Optuženi smo za neki zločin koji nismo počinili, a da pri tom apsolutno niko nije odgovarao zato što je naše selo 1993. godine sravnjeno sa zemljom, a muslimani pod komandom Orića su imali naređenje da prekolju i kuče ili mače ako ga zateknu. Na svaki Petrovdan, Srbi iz ovog dela Srpske na Vojničkom groblju u Bratuncu obeležavaju godišnjicu stradanja. Neko želi da nas ubedi da naše žrtve nisu vredne pamćenja. Poručujem svima da ratni zločin ne zastareva i da će kad-tad pred nekim sudom neko morati da odgovara i za naše stradanje - veli Matić.
Brojke bola
Na Petrovdan 1992. godine, muslimanske snage pod Orićevom komandom upale su u srpska sela Zalazje, Biljača, Sase i Zagone i ubile i izmasakrirale 69 srpskih civila, više od 70 ranili, dok se 19 osoba vodi kao nestalo. Na području Srebrenice, u tom periodu, napadnuto je 21 srpsko selo gde je ubijeno više od 400 civila. U napadu na 22 srpska sela opštine Bratunac ubijeno je najmanje 560 osoba, a najkrvavije je bilo na Božić 1993. godine, kada je u Kravicama ubijeno 48 meštana. Tužna računica pokazuje da je od 1992. do 1995. godine, bez jednog ili oba roditelja ostalo oko 800 dece, a oko 5.400 porodica bez pokretne i nepokretne imovine. |