Zašto u BiH ćute o Zukorliću?
Kandidatura i rezultat muftije Muamera Zukorlića na predsedničkim izborima u Srbiji nisu izazvali značajnije reakcije u BiH.
Mediji ocenjuju da je reč o porazu, a većina visokih zvaničnika Islamske zajednice ne želi da daje ocene dok se o tome ne izjasni sabor.
U ovom trenutku je mnogo značajnije to kako će Zukorlićev politički angažman uticati na njegovu poziciju u Islamskoj zajednici – i u Srbiji i u Bosni i Hercegovini.
Iako su pojedini mediji u BiH pre izbora u Srbiji nagoveštavali da će muftija Zukorlić ostvariti rezultat kojim bi se mogao upustiti u postizbornu političku trgovinu, najveći deo javnosti u BiH nije bio iznenađen vrlo skromnim rezultatima, u prvom redu u samom Sandžaku.
Njegovi politički dometi nikad nisu ni bili predmet ozbiljne medijske rasprave, ali je javnost s velikom pažnjom očekivala reakcije Rijaseta Islamske zajednice u BiH, koju Zukorlić priznaje kao nadređenu instancu, o samoj njegovoj odluci da sa verske pozicije uđe u izrazito politički prostor.
Reakcije, međutim, nisu usledile ni nakon poruke predsednika Socijaldemokratske partije Srbije Rasima Ljajića da Zukorlić nakon svega ne može ostati na poziciji muftije, a većina visokih zvaničnika Islamske zajednice skriva se iza te institucije.
Iako pravila Islamske zajednice BiH vrlo jasno kažu da se verski službenici ne mogu aktivno baviti politikom, o Zukorlićevoj kandidaturi nije se oglašavao ni Sabor Islamske zajednice koji je zasedao u Sarajevu polovinom aprila.
Na tom sastanku prelamale su se krupne odluke, od raspisivanja izbora za reisa- vrhovnog islamskog verskog poglavara u BiH, do saznanja da aktuelni reis neće biti kandidat za tu funkciju na jesenjim izborima. Iako je odstupanje Cerića, kojeg mnogi i u BiH smatraju nekom vrstom Zukorlićevog političkog mentora, protumačeno kao poraz te struje u Islamskoj zajednici, novinari su došli do informacije da je Zukorlić ozbiljno zainteresovan da nasledi Cerića na toj visokoj funkciji.
Sudeći prema neslužbenim razgovorima tokom Sabora, većina ne gaji simpatije prema Zukorliću, ali bi njegovu kandidaturu mogao da pokuša da nametne aktuelni reis Cerić, kako bi očuvao svoj poljuljani uticaj. Uostalom, kandidaturu Zukorlića na funkciju predsednika Srbije mnogi u BiH vide kao zajednički politički projekt njih dvojice, što Cerić, bar u javnim istupima nije ni skrivao.
Uprkos sve jačim zahtevima unutar samih institucija Islamske zajednice u Sarajevu da se pitanje Zukorlića reši i da on ne može biti nikakav izuzetak od propisanih pravila, dobro obavešteni krugovi tvrde da Cerić neće otvoriti ovu raspravu pre izbora za reisa. To praktično znači da će Zukorlić nastaviti da obavlja dužnost muftije bar do dolaska novog reisa, iako će njegov uticaj, ne samo zbog loših rezultata, nego i zbog slabljenja Cerićeve pozicije, biti znatno slabiji nego do sada.
