Karadžić traži zasedanja u Sarajevu, Banjaluci i Beogradu
Radovan Karadžić, kome Međunarodni tribunal u Hagu sudi po optužnici za genocid u BiH, zatražio je danas da tokom njegove odbrane Tribunal po nedelju dana zaseda u Sarajevu, Banjaluci i Beogradu.
Karadžić, koji bi odbranu trebalo da počne sredinom oktobra, oblazložio je u podnesku predsedniku suda Teodorou Meronu, da bi delimično održavanje suđenja u tim gradovima "približilo rad suda narodima koji bi od njega trebalo da imaju koristi i podstaklo veće razumevanje rada Tribunala u narodima bivše Jugoslavije".
Delimično premeštanje procesa u Sarajevo, Banjaluku i Beograd bilo bi, po Karadžicu, opravdano i zbog svedoka koje namerava da pozove, a koji "žive ili su u zatvoru" u tim gradovima. Karadžić u podnesku navodi da su zasedanja izvan Haga dozvoljena pravilima Tribunala.
U dosadašnjoj praksi, dužoj od 15 godina, Tribunal je van svog sedišta u Hagu zasedao samo jedanput, u procesu protiv bivšeg komandanta Armije BiH Rasima Delića. Na zasedanju u Državnom sudu BiH u Sarajevu, raspravno veće Tribunala saslušalo je tada jednog svedoka, bivšeg mudžahedina koji u BiH izdržava zatvorsku kaznu.
Tužioci Tribunala prošlog petka su, posle dve godine, završili izvođenje dokaza
protiv Karadžića. On će, kako je najavio, uskoro podneti zahtev za oslobađanje, zasnovan na tvrdnji da tužioci nisu dokazali ni jednu tačku optužnice.
Karadžić, bivši predsednik Republike Srpske, optužen je za genocid nad Muslimanima u Srebrenici i još sedam bosanskih opština; progon muslimanskog i hrvatskog stanovništva širom BiH; terorisanje civila u Sarajevu kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje pripadnika mirovnih snaga UN za taoce, 1992-95. godine.
