Ispovest ađutanta (2): Generala su tražili samo lovci na glave

U ekskluzivnom razgovoru za "Vesti", nekadašnji ađutant Ratka Mladića koji je sa njim delio dobro i zlo ne samo u ratu, već i u godinama generalovog skrivanja, prvi put govori o tom, i dalje misterioznom periodu.

NIJE SE KRIO U RUSIJI I MAKEDONIJI: Rajko Banduka

Pričalo se i da je obezbeđenje Mladića bilo do zuba naoružano. Posebno ispred njegove kuće na Banovom brdu?
- Nije tačno. Lično nam je general Mladić zabranio da nosimo bilo kakvo oružje, a posebno kada bismo ga pratili. Druga zapovest je bila da nikada mi prvi ne reagujemo, ako se nešto dogodi. Znao je da smo svi bili ratnici i da bi taj odgovor bio eksplozivan.

Pratili ste ga bez oružja?
- Ma, kada me već terate da kažem, imali smo samo pištolje i ništa više od toga. Uostalom, ne znam od koga bismo ga i branili, kada se stalno susretao sa ljudima i svi su ga dočekivali kao heroja.

Možda od lovaca na ucenjene glave?
- Odlično smo bili upoznati da su u Srbiji boravili izvesni ljudi koji se bave tim

U RS nije bio od 1996.

Postoji tvrdnja da se jedno vreme skrivao u Republici Srpskoj i to u skloništima koja je koristio tokom rata?
- To je smešno. Od 1996. godine, kada smo zajedno napustili Srpsku, on se više nikada tamo nije vratio, a u dva navrata je imao toliku želju da smo ga jedva zadržali. Prvo, smrt brata, a onda smrt majke. Kada mu je brat umro, on je odlučio da ode na sahranu po svaku cenu, čak i da ga uhapse na groblju. Ništa mu nije bilo važno. Jedva sam uspeo da ga sprečim, tako što sam se na kraju bacio ispred automobila kojim je krenuo. Posle mi je rekao: "Opraštam ti što nisi izvršio naređenje, ali ti zaboraviti neću nikada". Voleo bih da mi je i to oprostio, jer znam da je to bilo za njegovo dobro.

zanimanjem. Pratili smo ih i bili smo, jasno, na oprezi zbog njih.

Da li je bilo konkretnih pokušaja njegovog hapšenja?
- Nikada nije bilo fizičkog pokušaja hvatanja generala ili ataka na njegovu kuću. Najopasnije je bilo, mislim odmah po završetku NATO bombardovanja 1999. ili 2000. godine, kada je jedna grupa tih plaćenika valjda htela da se preko noći obogati.

Imali ste sa njima okršaj?
- Nismo. Primetili smo njihovo vozilo i odmah reagovali. Kada su nas ugledali, dali su gas i pobegli.

Šta je general rekao na sve to. Da li se plašio?
- On se nikada nije uplašio i uvek bi posle svake opasne situacije govorio: "Niko neće prodati ili ubiti generala". Nama je govorio da se ne plašimo i da se ni nama neće dogoditi ništa ružno.

U javnosti vlada mišljenje da je Mladić ipak izbegavao da se slobodno kreće?
- Pa, ako se tako priča onda je tako, ali znam, jer sam i ja bio sa njim, svako jutro pio je kafu u Ruskom caru u Knez Mihailovoj ulici, da je često odlazio na pijacu, a to se po pravilu završavalo tako što bismo okrenuli gajbice i čitav dan pričali sa tim narodom. General je obožavao da razgovara sa običnim svetom i nikada, ali nikada, nije doživeo ni najmanju provokaciju, a kamoli nešto ozbiljnije.

Ipak, on se jedno vreme skrivao i van Beograda?
- I to je tačno. Odlazili bismo iz Beograda da "razgledamo prirodne lepote", svaki put kada bi se napravila "gužva" oko njegovog statusa. Međutim, nijednom njegova lična bezbednost nije bila ugrožena. Nijednom.

Znači, nije boravio u Rusiji, Makedoniji kod bivših kolega iz JNA?
- Ma tvrdim da nikada nije prešao granicu Srbije.

Čak postoje razne priče da se jedno vreme i zajedno skrivao sa Radovanom Karadžićem i da su se viđali?
- Uveren sam da se nisu videli od 1995. godine, dok nije otišao u Haški tribunal. Preko sredstava informisanja sam čuo da su se tamo videli i zagrlili.

Nikada se nije krio u Topčideru

Pretpostavljam da ste upoznati sa tvrdnjom da se skrivao u tajnom objektu Vojske Srbije "Karaš" u Topčideru, te da su zbog njegovog skrivanja, 5. oktobra 2005. ubijena dvojica gardista?
- Naravno da sam čuo za taj nemio događaj, ali sam skroz uveren da Mladić nije bio tamo. Pa, ja sam tek kada su ti mladići nastadali saznao da u toj kasarni postoji i takav tajni kompleks. Valjda bih i ranije znao za to, da je bilo planova da general tamo bude smešten. Drugo, ta priča pada u vodu i zbog činjenice da Mladić nije trpeo zatvoreni prostor.

Ispovest ađutanta (2): Generala su tražili samo lovci na glave

U ekskluzivnom razgovoru za "Vesti", nekadašnji ađutant Ratka Mladića koji je sa njim delio dobro i zlo ne samo u ratu, već i u godinama generalovog skrivanja, prvi put govori o tom, i dalje misterioznom periodu.

U RS nije bio od 1996.

Nikada se nije krio u Topčideru

POVEZANE VESTI