"Srbi želeli da ostanu u Jugoslaviji"
Odbrana Ratka Mladića tvrdila je danas pred Haškim tribunalom da bosanski Srbi tokom rata u BiH nisu mogli biti separatisti, kako je ih je nazvao veštak za istoriju i svedok tužilaštva Robert Donija, zato što su želeli da ostanu u Jugoslaviji.
Odgovarajući na pitanja Mladićevog branioca Branka Lukića, američki istoričar ostao je pri iskazu da su bosanskih Srbi, preko Srpske demokratske stranke (SDS), aktivno radili na razbijanju BiH.
"U to vreme, postoji SFRJ, Srbi žele da ostanu u njoj, a oni se označavaju kao separatisti. Kako neko ko želi da ostane u državi može biti separatista?", pitao je advokat Lukić.
Donija je odgovorio da su, uoči rata, u isto vreme, Muslimani i Hrvati imali težnju ka nezavisnosti BiH, a Srbi nameru da se od takve nezavisne BiH otcepe. Kao "primarni cilj" srpske strane svedok je naveo ostanak u Jugoslaviji zajedno sa Muslimanima i Hrvatima u okviru Bosne i Hercegovine, a odvajanje od nezavisne BiH, po njegovim rečima, bilo je sekundarni cilj, kada je opstanak Jugoslavije postao nemoguć.
Na sugestiju odbrane, Donija je potvrdio da je težnja ka nezavisnosti Muslimana i Hrvata "pojačavala separatističke namere" bosanskih Srba. Referendum o nezavisnosti BiH iz februara 1992. Mladićev branilac nazvao je "nezakonitim i protivustavnim", zato što je održan uprkos protivljenju jednog konstitutivnog naroda - srpskog, i protivno ustavnoj zabrani nacionalnog preglasavanja.
Veštak optužbe to je odbacio, naglašavajući da je Badinterova komisija, u ime tadašnje Evropske zajednice (EZ), uzela u obzir protivljenje koje su Srbi izrazili na svom plebiscitu u novembru 1991. godine, kada je kao uslov za priznavanje nezavisnosti BiH postavila održavanje referenduma po sistemu "jedan čovek-jedan glas".
Na sugestiju odbrane da se ishod takvog referenduma "unapred znao" i da je to pokazalo "dvostruke standarde" EZ, Donija je odgovorio da je EZ pokušavala da uvede red u procese osamostaljivanja na principu većinskog glasanja, nasuprot konceptu konstitutivnosti naroda, koji je poticao iz "staljinističkih vremena".
Osvrćući se na ratnu situaciju u Sarajevu, Mladićeva odbrana tvrdila je da Srbima nije bilo dozvoljeno da napuste grad i da su oni bili korišćeni kao "živi štit", morali da kopaju rovove, bili pljačkani i nasumično ubijani. Svedok Donija to je nazvao "propagandističkom karikaturom", koja ne odražava pravi položaj Srba u Sarajevu.
On je kazao da su Srbi koji su želeli da odu iz grada to mogli da učine, i precizirao da ih je pre rata u gradu bilo 150.000, a na kraju sukoba "20.000 do 60.000".
Odbrana je tvrdila i da su muslimanske snage, s proleća 1992. godine, "bez razloga" napale kolonu JNA koja se povlačila iz kasarne u Tuzli i "ubile i spalile decu", odnosno "regrute od 18-19 godina". Negirajući to, Donija je istakao da ni na beogradskom suđenju tuzlanskom zvaničniku Iliji Jurišiću nije utvrđeno ko je izazvao incident. Potvrdio je, međutim, da je tada ubijeno između 34 i 47 vojnika, i da nije čuo za žrtve na muslimanskoj strani.
Mladićeva odbrana danas je ponovila zahtev da broj radnih dana nedeljno, zbog generalove bolesti, bude smanjen sa pet na četiri. Predsedavajući sudija Alfons Ori rekao je da će raspravno veće taj zahtev razmotriti. Prošlog petka, zasedanje je bilo prekinuto zato što je Mladiću, po rečima branioca Lukića, utrnula desna strana tela usled niskog krvnog pritiska. Sudije su ranije odbile zahtev odbrane za skraćivanje radne nedelje.
