Ispovest ađutanta (1): Za Mladića su mi nudili milion dolara

Prošao sam golgotu pošto nisam hteo da prodam generala, koga je dosovska vlast htela da uhapsi na Vidovdan 28. juna 2001. posle izručenja Miloševića Hagu.

Čelnici Demokratske opozicije Srbije imali su aktivan plan da neposredno pošto isporuče Haškom tribunalu bivšeg predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića, 28. juna 2001. godine, izvrše prepad na kuću nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske, generala Ratka Mladića i uhapse ga.  Ovaj plan je propao zbog tajnog telefonskog poziva jednog od ljudi bliskog tadašnjoj vlasti koji je upozorio generala i njegovo okruženje.

CEO RAT UZ GENERALA: Rajko Banduka

 

- Spakovali smo ga u roku od desetak minuta i otišli na bezbednu lokaciju. General i nas trojica sa njim. On se ni jednog trenutka nije uplašio, ali je želeo da izbegne moguće probleme koje bi imala njegova porodica ili komšije.

Ovo je samo deo ekskluzivne ispovesti "čoveka bez lica", ađutanta generala Mladića, Rajka Banduke (59). On se do sada nije pojavljivao u medijima, a još manje pričao o godinama rata, a kasnije i skrivanje ratnog komandata bosanskih Srba. Za "Vesti" otvoreno govori o tom periodu, broju telohranitelja koji su uvek bili uz generala, ali i pokušajima plaćenika da se dokopaju višemilionskog iznosa nagrade.

U sledećih nekoliko brojeva, ađutant generala Mladića će ispričati i kroz koju je ličnu golgotu prošao odbivši da proda generala za milion američkih dolara, ali i kako je izgledao prvi telefonski razgovor sa bivšim šefom pošto je već prebačen u Haški tribunal.

Kako ste saznali da se 28. juna 2001. godine priprema i hapšenje Mladića?

- Još od podizanja optužnice protiv njega, 1995. godine, bili smo upoznati sa stalnim interesovanjem i stranih, ali i domaćih obaveštajnih službi da se on uhapsi. Tog dana smo bili zajedno u njegovoj kući na Banovom brdu i pratili vesti oko slanja Miloševića u Hag, kada je pozvonio telefon i jedna osoba nam je saopštila da je odlučeno da i Mladić bude isporučen. Ništa više nismo pitali ili proveravali, već smo preduzeli mere preventive. Spakovali smo se za desetak minuta i prebacili generala na bezbedno mesto.

S koliko ljudi se "sklonio"?

- Bilo nas je ukupno trojica.

Do kada ste bili sa njim?

- Sve svoje saradnike je otpustio 28. februara 2002. godine. Meni je prišao tog dana i rekao: "Rale, ti i ja smo penzionisani. Srećna ti penzija i da je dugo uživaš. Ti se vrati svojoj porodici, ja ću svojim putem. Želim ti svu sreću i hvala ti na svemu, nadam se da ćemo se videti".

Da li ste se videli kasnije?

- Nismo. Ja sam otišao u Bijeljinu, a njega sam video na TV, kada je uhapšen 2010. godine.

Ipak, pričalo se da je do tada imao pedesetak telohranitelja, tri prstena obezbeđenja...?

- Ma, to nije tačno. Kažem vam koliko nas je bilo kada je otišao od kuće, a taj broj je ranije možda bio veći za jednog ili dvojicu ljudi, nikada više.

Postoje dokumenti da je postojala posebna jedinica koja je služila za njegovo obezbeđenje?

- To je tačno, ali vi me pitate o broju ljudi koji su ga obezbeđivali. Ljudi su se menjali po smenama, a pri tom je mnogo njih radilo neke druge stvari, nevezano za obezbeđenje generala.