Podela Makedonije smiruje region?
”Bolje je podeliti Makedoniju sada, nego dozvoliti katastrofu”, objavljuju recept ”rešenja” u regionu u bugarskom listu ”Novinite”. Konkretno - ”preventivnom podelom” Makedonije, koja bi se preuredila do nivoa ”Švajcarske na Balkanu”, gde će, kako se precizira, korist imati svi - Albanci će zadovoljiti ”velikoalbanske ideje”, a Makedonci izgubiti manje nego što bi izgubili ako bi se Albanci odvojili za deceniju, dve, jer njihov natalitet rapidno raste.
Pomenutu recepturu u bugarskim ”Novinama” potpisao je autor - Ivan Dikov, a preneo skopski provladin dnevnik ”Večer”, uz konstataciju da se ideja iz istočnog susedstva pojavljuje deset godina posle sličnog predloga bivšeg makedonskog premijera Ljupča Georgievskog o izmeštanju granica i razmeni stanovništva sa - Albancima.
U ”signalu” iz Bugarske se tvrdi da bi destabilizacija Makedonije mogla ”za pola sata” da aktivira međunarodni sukob u Albaniji, Srbiji, na Kosovu, u Bugarskoj, Grčkoj, Rumuniji i Turskoj. Zato se konstatuje obaveza pronalaženja rešenja sa garancijama trajne stabilnosti u Makedoniji. I, nudi se recept - da bi se izbegao novi horor, neophodno je razmotriti - sve opcije. U tim varijantama, kako se sugeriše, najstabilnije rešenje je - ”preventivna podela” Makedonije.
”Novinite” podsećaju da 2001. jeste izbegnut građanski rat širih razmera u Makedoniji, ali etničke tenzije su tinjale, a sada ih je rasplamsalo petostruko ubistvo kod sela Smiljkovci na periferiji Skoplja. Navodi se da se etnički Albanci i Makedonci međusobno sada zaista mrze.
Dikov primećuje da niko ne zna koliko tačno etničkih Albanaca živi u Makedoniji, otkako su međuetničke tenzije onemogućile planirani popis stanovništva u ovoj zemlji.
Ova ideja je ojačana ne samo visokim natalitetom Albanaca već i činjenicom da su oni u Makedoniji geografski koncentrisano u zapadnom i severnom delu zemlje, vrlo blizu ”presedanu kosovskog otcepljenja” od Srbije, uz podršku Zapada. Nezavisnost Kosova Albancima u Makedoniji zaista izgleda toliko inspirativno, da oni i ne uzimaju u obzir da je Miloševićev režim u Srbiji 1999. bio neprijatelj Zapadu, a da Makedonija danas to nije, navodi se u tekstu bugarskog lista.
Nelojalnost Albanaca
Opcije o podeli i federalizaciji Makedonije otvaraju dva pitanja ”od milion dolara”, komentariše se u bugarskom listu. Prvo, kako garantovati da će etnički Albanci nadomak trećine od dva miliona stanovnika i s činjenicom da se graniče sa drugim etničkim Albancima na zapadu i severu, biti lojalni građani Makedonije, koja je i sama dizajnirana kao država različitih nacija (makedonski narod je izmislila komunistička Jugoslavija 1943-44, a pre toga je smatran delom bugarskog naroda)?
I drugo, zašto bi etnički Albanci, čiji broj rapidno raste, ostali lojalni građani Republike Makedonije, posebno posle primera kosovskih Albanaca, koji su dobili međunarodno priznanje nezavisnosti, uz pomoć zemalja Zapada, samo devet godina posle oružanog bunta (1999-2008)?