"Od velikih sila zavisi ostvarenje velike albanske ideje"
"Rešenja za Balkan će uvek - i sada kao i pre sto godina zavisiti od interesa velikih sila. Veliko je pitanje da li one imaju nameru da rešavaju balkansku situaciju ili da je ostave da ovako traje", kaže za Danas profesor savremene istorije na Aristotelovom univerzitetu u Solunu Janis Murelos.
"Postoji vrlo jasan italijanski interes"
On je nedavno bio gost Balkanološkog instituta SANU kao jedan od učesnika međunarodnog skupa "Kraj Velikog rata na Balkanu 1919-1923", a za Danas je između ostalog govorio o grčkim iskustvima razmene stanovništva sa Turskom posle Prvog svetskog rata i aktuelnim idejama o novim razgraničavanjima na Balkanu.
- Izgleda da smo danas svedoci pokušaja ostvarenja velike albanske ideje. Videćemo šta će to doneti. Ali, to zavisi od uloge koju će u tom procesu imati velike sile. Što se tiče Albanije, tu postoji vrlo jasan italijanski interes - Italijani žele da kontrolišu obe obale Otrantskog tesnaca. Postoji grčki interes koji je prevashodno vezan za postojanje grčke manjine na jugu Albanije, koja je bila proganjana u vreme komunističke vlasti u Albaniji. Tu je, naravno, i legitiman srpski interes - ističe Murelos.
- Balkan je poznat kao "bure baruta" u Evropi. Ti nemiri i ratovi nisu samo vezani za Veliki rat. Bilo ih je i ranije zbog buđenja nacionalnih pokreta, granica, pomeranja stanovništva. To je period koji počinje 1912. Balkanskim ratom, nastavlja se sa Velikim ratom i završava se promenama i sukobima u Istočnom Mediteranu - dodaje on.
Što što se tiče Grčke i onoga što se dogodilo pre 95 godina - gubitak rata i razmena stanovništva, Murelos kaže da je to drastično uticalo na modernu istoriju Grčke.
"Posledice sukoba Grčke i Turske su ogromne"
- Posledice sukoba između Grčke i Turske su ogromne, prevashodno demografske, jer je milion Grka došlo iz Male Azije u Grčku, kad je cela zemlja imala pet miliona stanovnika. Došli su u trenutku kad je Grčka prošla kroz deset godina ratova, socijalnih nemira, političkih kriza i u vreme kad su se u njoj dešavale ekonomske promene. Grčka je u tom trenutku imala ekonomiju iz 19. veka - objašnjava istoričar i dodaje:
- Tada su Maloazijski Grci većinom naseljeni u Solunskom zaleđu i severoistočnom delu Grčke. Za to postoje dva razloga. To su granične regije Grčke. Prvi razlog je helenizacija tih prostora, drugi razlog je to što se ne mogu sve izbeglice smestiti u velikim gradovima, pa se njihovim prebacivanjem u zaleđe Soluna prema Trakiji doprinelo ekonomskom boljitku i napretku poljoprivrede i ekonomije tih prostora.
- Sporazum između Elefterisa Venizelosa sa Kemalom Ataturkom, rada je bio vrlo loše primljen među tim izgnanicima. Dokaz je prevashodno to što je Venizelos izgubio izbore 1932. i od tada više nije bio u vrhu političkog života u Grčkoj. S druge strane, proganjanje Grka u Turskoj se nastavilo. Sporazum nije važio za Turke u Trakiji i Grke u velikim gradovima poput Carigrada. Rezultat su bila dva pogroma Grka u tim gradovima 1955. i 1964. godine. Grka tamo više nema, dok broj Turaka u Trakiji raste - zaključuje grčki istoričar Janis Murelos.
