"Odred koji je streljao u Srebrenici podređen GŠ VRS"
U nastavku suđenja Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom, penzionisani general Vojske Republike Srpske (VRS) Ljubomir Obradović potvrdio je da su neke od jedinica koje su u julu 1995. učestvovale u zločinima u Srebrenici bile podređene članovima Glavnog štaba VRS.
General Obradović, koji tada bio načelnik operativnog odeljenja GŠ VRS, potvrdio je da je 10. diverzantski odred VRS, bio pod direktnom kontrolom glavnog obaveštajnog oficira Petra Salapure i njemu nadređenog generala Zdravka Tolimira, načelnika sektora za obaveštajno-bezbednosne poslove GŠ VRS.
Na pitanje tužiteljke Karolin Edžerton ko je od oficira GŠ VRS mogao da naređuje 10. diverzantskom odredu, svedok Obradović odgovorio je: "Tolimir, isto kao i pukovnik Salapura, uz odobrenje komandanta GŠ VRS generala Mladića".
Pripadnik 10. diverzantskog odreda Dražen Erdemović priznao je 1996. da je, zajedno sa drugim članovima odreda, streljao stotine Bošnjaka iz Srebrenice, 16. jula 1995, na farmi Branjevo. Za učešće u srebreničkom genocidu pred sudom u Sarajevu sudi se i pripadniku odreda Francu Kosu.
Erdemović, koga je Tribunal 1997. osudio na pet godina zatvora, iduće nedelje će svedočiti na suđenju Karadžiću. Posle priznanja krivice, on je svedočio na više haških procesa.
General Obradović potvrdio je i da je naređenja vojnoj policiji VRS mogao da da i pukovnik Ljubiša Beara, koji je bio na čelu uprave za bezbednost GŠ VRS, "pod uslovom da mu je ovlašćenje dao komandat", odnosno general Mladić.
Pukovnika Bearu, Tribunal je 2010. proglasio krivim za genocid u Srebrenici i osudio na doživotni zatvor. Na tu presudu Beara je uložio žalbu.
Svedok Obradović je izjavio i da je GŠ VRS o dešavanjima na terenu redovno obaveštavao vrhovnog komandanta Karadžića. U jednom izveštaju, posle zauzimanja Srebrenice u julu 1995, GŠ obaveštava Karadžića i o velikom broju ratnih zarobljenika.
Tokom Obradovićevog iskaza, tužiteljka Edžerton je u dokaze uvela više dokumenata o ratnim zarobljenicima posle operacija VRS u Srebrenici i Žepi, čiji je autor bio general Tolimir, pomoćnik generala Mladića za obaveštajno-bezbednosne poslove.
U dokumentu sačinjenom 25. jula 1995, general Tolimir nalaže da se u roku od tri dana obavi razmena zarobljenika po principu "svi za sve" i upozorava da bi "muslimanska strana mogla zloupotrebiti sporazum, pod pritiskom iz Sarajeva, uključivanjem problema zarobljenih iz Srebrenice".
Na pitanje tužiteljke zašto je Tolimir insistirao na tako brzoj razmeni i kako bi se sporazum o razmeni mogao zloupotrebiti uključivanjem zarobljenika iz Srebrenice, Obradović je odgovorio da ne zna i da nije bio uključen u pregovore o razmeni.
Upitan šta je znao o zarobljenicima iz Srebrenice, svedok je odgovorio: "Malo toga, u tom trenutku".
"Kakva je situacija bila s njima", glasilo je sledeće pitanje tužiteljke Edžerton, na šta je Obradović uzvratio: "Tražite da nagađam. Ne znam".
Nakon što mu je predočila drugo Tolimirovo naređenje da se bošnjački zarobljenici iz Žepe "ne evidentiraju i ne prikazuju međunarodnim organizacijama", već "čuvaju za razmenu u slučaju prevare", tužiteljka je svedoka pitala da li je to ispravan vojnički postupak.
"Nije vojnički, ali on kaže da ćemo čuvati zarobljenike za razmenu, ako Muslimani prevare - nije da ih uopšte nije evidentirao", rekao je na to Obradović. Na pitanje kako je to mogao tada znati, odgovorio je: "Nisam znao, evo sada čitam".
Karadžićev pravni savetnik Peter Robinson protivio se uvođenju tih dokumenata u dokaze, uz obrazloženje da svedok o njima ništa ne zna, a da ih tužilaštvo upotrebljava kao dokaz da je VRS žurila da razmenom zarobljenika iz Žepe dođe do svojih ljudi pre nego što se sazna za sudbinu Muslimana koje je zarobila i pogubila u Srebrenici.
Pretresno veće je, međutim, odlučilo da sve dokumente uvrsti u spis.
Karadžić će danas unakrsno ispitivati svedoka Obradovića.
