Ruez: Jedva smo pronašli grobnice

Bivši glavni istražitelj haškog tužilaštva Žan-Rene Ruez opisao je danas na suđenju Radovanu Karadžiću u Međunarodnom tribunalu u Hagu kako su nađena mesta na kojima su pripadnici Vojske Republike Srpske u julu 1995. streljali hiljade Muslimana iz Srebrenice.

Hiljade zarobljenih Muslimana 13. jula bile prebačene u Bratunac, gde su provele noć u autobusima ili zatvorene na više mesta

 

Karadžić, tadašnji predsednik Republike Srpske i vrhovni komandant VRS, optužen je za genocid nad više od 7.000 srebreničkih Bošnjaka koje su snage pod njegovom kontrolom streljale u danima pošto su 11. jula 1995. zauzele Srebrenicu, enklavu pod zaštitom UN.

Ruez koji je istragu o tim zločinima vodio od 1995. do 2001, izjavio je da su istražne radnje bile zasnovane na izjavama preživelih koje je on u Tuzli saslušavao krajem jula 1995.

Opisujući početak istrage o masakru u skladištu u selu Kravica, u kojem je, po optužnici, ubijeno oko 1.000 Muslimana, Ruez je ispričao da je prve informacije o tome dobio 1995. od preživelog očevica, a da se sledeće godine pojavio još jedan preživeli svedok.

Za prvi odlazak do skladišta, haški istražitelji iskoristili su posetu visokog američkog zvaničnika Džona Šataka u proleće 1996. On je otišao na lokacije za koje se sumnjalo da su na njima počinjeni ratni zločini, napomenuo je Ruez. Kazao je da je
ušao u skladište u Kravici i uzeo uzorak krvi sa zida, za koju je kasnija analiza pokazala da je ljudska.

U junu te godine, haški istražitelji su u skladištu našli i dokaze za izjave preživelih da su na Bošnjake zatvorene u skladište srpski vojnici i policajci ne samo pucali iz automatskog oružja, nego i bacali ručne bombe. Jedna, neeksplodirana, nađena je u travi kod skladišta, kao i delovi eksplodiranih bombi.

Zidovi skladišta bili su izbušeni mecima, uz vidljive ostatke krvi. U obližnjem đubrištu, po rečima svedoka, istražitelji su našli delove ljudskih kostiju, zubnu protezu i čaure.

Ruez je kazao i da je utvrđeno da su, po okončanju zločina, ulazna vrata u skladište razvaljena, kako bi mogla da uđe građevinska mašina radi uklanjanja tela.

Nalaze istrage, Ruez je sudijama predočio služeći se detaljnim fotografijama i satelitskim snimcima mesta zločina iz vremena neposredno posle počinjenja.

Prikazujući fotografiju desetina tela ubijenih ispred kravičkog skladišta, iz filma koji je 13. jula 1995. načinio srpski novinar Zoran Petrović-Piroćanac, svedok je protumačio da su ti bošnjački zarobljenici verovatno pokušali da pobegnu, ali su ustreljeni. Za razliku od masovnog ubistva u Kravici, egzekucije na drugim lokacijama, 14, 15, i 16. jula 1995, imale su karakteristike "dobro
organizovanog istrebljenja", ocenio je Ruez.

Precizirao je da su hiljade zarobljenih Muslimana 13. jula bile prebačene u Bratunac, gde su provele noć u autobusima ili zatvorene na više mesta. "Od ponoći, bili su prebacivani na više mesta koja su odabrali bezbednosni oficiri VRS, gde su streljani", rekao je svedok.

Pozivajući se na iskaze preživelih, Ruez je rekao da je prvi konvoj iz Bratunca prebacio zarobljene do škole u selu Orahovac, gde su bili zatvoreni u salu za fiskulturu, a zatim su u malim grupama odvođeni na stratišta, pošto bi im srpski vojnici povezali oči i dali malo vode.

Na dve lokacije u blizini škole, po optužnici protiv Karadžića, streljano je oko 1.000 Bošnjaka. Ruez je svedočio da su istražitelji u leto 1996. u blizini škole našli poveze, čaure i neupotrebljenu municiju, kao i prazne kutije od metaka.

Nalaženje dva mesta pogubljenja bilo je izuzetno teško, budući da istražitelji ni preživeli nisu mogli da odvedu do njih. Ta mesta (Lažete 1 i Lažete 2) nađena su pomoću satelitskih snimaka vlade SAD koji su prikazali prekopanu zemlju.

"Nikada ne bismo našli grobnice bez satelitskih snimaka, budući da je jedan svedok čak prošao pored lokacije i nije je prepoznao", kazao je Ruez.