U Obrovcu samo osmoro srpske dece
Pre oko pola meseca u selu Biljanima Gornjim kod Benkovca uništena je kuća srpskog sveštenika Dalibora Radmanovića. Nepoznati počinioci su najpre sve opljačkali, a onda u svakoj od soba napravili po lomaču koje su zapalili.
Ovaj slučaj je policiji prijavio protonamesnik Saša Drča iz Obrovca koji u razgovoru za "Vesti" kaže da nije u pitanju obična krađa, već pokazivanje besa i mržnje u najgorem obliku, ali da je to najmanji problem za Srbe u ovom delu Hrvatske.
- Na sreću tih incidenata je sve manje. Ovog leta, na plaži Sedlo, na koju dolaze isključivo Srbi nekoliko dana zaredom su bili ispisani uvredljivi grafiti tipa "Četnici nema oprosta". Ali, generalno, situacija je mnogo bolja nego ranijih godina.
Da li je policija uhapsila počinioce?
Malo je povratnika
- Teško je jer se malo ljudi vratilo. I oni što su došli imaju problem oko zaposlenja. Najveći problem je za mlade šta posle osmogodišnje škole. Svi uglavnom odlaze u Srpsku gimnaziju u Zagrebu ili ka Novom Sadu, u Srbiju. Za sada se niko od njih ne vraća. |
- Koliko znam i dalje traga za njima. Doduše, policija i dalje traga i za ikonama i drugim vrednostima koje su opljačkane iz hrama Svete trojice u Obrovcu. Reč je dvadesetak izuzetno vrednih ikona i maketi crkve u srebru koja je svojevremeno procenjena na oko 10.000 evra. U nezvaničnim informacijama, navodno je taj lopov pronađen, ali nijedan predmet nam nije vraćen.
Kako je danas živeti u Obrovcu?
- U ovom delu severne Dalmacije Srbi su pre rata činili većinsko stanovništvo, a danas su uglavnom u okolnim selima. Apsurd je da je čak 80 odsto kuća obnovljeno, ali da u njima nema nikoga. Većinom su ili u Srbiji ili širom dijaspore i dolaze samo preko leta. Ipak, imamo sreće pa barem više nema bezbednosnih problema. Ostali su samo oni životni.
Na šta mislite?
- Dovoljno je da kažem da je u Obrovcu ukupno osmoro srpske dece, od kojih su troje mojih. Ja sam za poslednjih sedam godina imao ukupno četiri venčanja, ali nijedno nije bilo u gradu. Godišnje imam po 40-tak sahrana i tek tri ili četiri krštenja. Pritom i dalje imamo ozbiljan problem sa matičnim knjigama rođenih, venčanih, krštenih i umrlih. Od cele parohije imam samo jednu iz Žegara u kojoj su podaci od 1968. do 1995. godine i to je sve. Ostalo ne postoji više.
A kada je reč o crkvama?
- Kada sam došao u Obrovac na službu, nisam imao gde ni da stanujem ni gde da služim. Crkva je bila devastirana, pogodila je granata tokom akcije Maslenica, a unutra se zakotilo na stotinu golubova. U selima Žegare i Bilišani je krov pao, a u Zelengradu i Medviđi crkva je zapaljena. U Parčićima je hrvatska država prisvojila našu crkvu Svetog Ilije kao katoličku.
Nije valjda sve toliko crno?
- Lepa stvar je što smo zahvaljujući našim ljudima širom dijaspore za poslednjih sedam godina obnovili sedam crkava, uključujuči i Parohijski dom. Nešto je pomagalo ministarstvo, nešto grad Obrovac, ali mahom su to bile donacije naših iz dijaspore. Jedan od značajnijih donatora obnove ckrve u Zelengradu je naš NBA košarkaš Vladimir Radmanović, kome je žena iz ovog mesta.
